Foto:
Planeta
MILO POKUŠAVA DA OTME RELIKVIJE SPC DA BI IH PRODAO VATIKANU!?! Kako je desnica Jovana Krstitelja uopšte dospela na Cetinje
Takva je jedna priča o tome kako su svetinje koje su spasavali od boljševika dospele u Kopenhagen, u ruke majke poslednjeg ruskog cara — carice Marije Fjodorovne.
Poznato je da su 1919. godine, pre nego što su crveni osvojili grad Gatčina, svetinje koje su se nalazile u mesnom Hramu bile tajno prenete preko najbliže granice u Estoniju. Njih je bukvalno na rukama izneo starešina hrama u gradu Gatčina, otac Jovan Bogojavlenski, koji je kasnije postao duhovnik ranijeg ruskog patrijarha Aleksija Drugog. Potom se svetinjama gubi svaki trag sve do kraja 1921. godine, kada su se na čudesan način obrele u Danskoj u rukama carice udovice. Ovi dokumenti su originalni dokaz. Sada znamo ko je, kako i u kakvim okolnostima uspeo da carske svetinje vrati u ruke Romanova.
MILO ŽELI DA PRODA NAJVEĆU SVETINJU ZA 150 MILIONA DOLARA, SRBIJA I RUSIJA GA RASKRINKALE! Koliko moraš biti zao da trguješ rukom Jovana Krstitelja?!
Dakle, vratimo se rukopisima. Godine 1920. mladi grof Pavel Grabe obreo se zajedno sa svojom porodicom u izgnanstvu u Kopenhagenu, gde se i zaposlio u velikoj danskoj spoljnotrgovinskoj firmi. Rukovodstvo kompanije neočekivano donosi odluku da mladog čoveka službeno pošalje u Estoniju. Tamo se mladić upoznaje sa danskim konzulom koji u prestonici Estonije vodi veoma neumeren način života. U jednoj od bilijarnica u Talinu, mladom Grabeu prišao je nepoznat čovek koji se po svoj prilici predstavio lažnim imenom – knez Iščejev. Reči koje je neznanac malo kasnije rekao mladiću, Pavel Grabe je zapamtio za čitav život:
- Promislu je ugodno da Vi svojoj Otadžbini učinite neprocenjivu uslugu. Vi, rekao je osećajno, imate jedinstvenu priliku da ova blaga prenesete na bezbedno mesto, da ostanu očuvana sve dok car ponovo ne stane na čelo države. Poseban značaj ovih relikvija je u tome što one potvrđuju legitimnost monarhije u očima njenih podanika!“
Proći će nekoliko dana i novi poznanik Pavla Grabea pokazaće mladom čoveku mesto gde se dve godine skrivaju najvažnije svetinje hrišćanskog sveta. Plan spasavanja relikvija bio je ovakav: nagovoriti ili ucenom prinuditi danskog konzula da svetinje pošalje diplomatskom poštom u Kopenhagen. Noću, vezanih očiju, mladog Grabea dovoze u neki ženski manastir. Tu je čovek, koji se krio pod prezimenom Iščejev, još jednom mladog grofa podsetio na značaj koji svetinje imaju za ruski presto:
- Kada dođe vreme da se obnovi monarhija, rekao je knez zamišljeno i kao da rasuđuje sa samim sobom: ove relikvije dobiće ogroman značaj za one koji ih budu posedovali... Ovo blago nije bezbedno u Estoniji. Boljševici, vlada Estonije, a najvažnije, Vatikan i Ruska pravoslavna crkva van granica Rusije, čak i Malteški vitezovi i sam Bog zna ko sve još – verujte mi – traže i žele da zavladaju ovim relikvijama radi vlastitih ciljeva, političkih i svakojakih drugih. Samo drago kamenje je uistinu kao iz bajke i vredi čitavo bogatstvo. Pre ili kasnije neko će otkriti gde su skrivene. Eto zašto moramo da ih dostavimo na sigurno mesto...
Nakon što su ove reči izrečene, Grabe je prvi put ugledao relikvije koje je potom morao da skriva ispod kreveta sve dok popustljivi danski konzul ipak nije stavio diplomatske pečate na poštanski sanduk koji je poslat u Kopenhagen. Proći će gotovo sto godina kada će, sada već bivši predsednik Crne Gore i bivši premijer bivše Jugoslavije, nevoljno potvrditi reči koje je 1921. godine, kasno noću u nepoznatom estonskom manastiru, izrekao čovek koji se skrivao iza imena kneza Iščejeva.
Tako se Cetinju se nalaze tri velike hrišćanske svetinje, a upravo su one jedan od ključnih razloga zašto Milo Đukanović sramnim Zakonom o slobodi veroispovesti želi da preotme imovinu i svetinje SPC. Relikvije imaju nemerljivu vrednost, o čemu je svojevremeno govorio i bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović, navodeći da su Malteški vitezovi samo za jednu od njih nudili čak 150 miliona dolara.