NOVI PLAN BRISELA! EU gura Crnu Goru u bolje povezivanje sa Srbijom, za početak nastaviće tamo gde su Kinezi stali...

Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji prilikom posete Crnoj Gori saopštio je da je plan Evropske komisije da u budućem periodu podrži najznačajnije javne investicije poput izgradnje autoputa Bar-Boljare, modernizacije železničke rute koja povezuje Bar, Podgoricu i Beograd od crnogorske granice sa Srbijom do mora, kao i put od Podgorice do Sarajeva.

Time bi EU nastavila infrastrukturne projekte koje su započele kineske firme, poput deonice autoputa od Mateševa (kod Kolašina) do granice sa Srbijom, kao i modernizaciju pruge od Bara do Prijepolja, čime bi se stvorili uslovi za valorizaciju kapaciteta Luke Bar ukoliko Srbija modernizuje deonicu pruge Beograd – Bar koja prolazi kroz njenu teritoriju.

Istovremeno, analitičarima pada u oči da za razliku od američkog razvojnog fonda DFC koji je nedavno otvorio svoju kancelariju u Beogradu, i koji je prevashodno usmeren na povezivanje Srbije sa Prištinom i albanskom Lukom Drač, EU svojim projektima preko autoputa i železnice snažnije ekonomski i saobraćajno povezuje Srbiju i Crnu Goru.

Na taj način Brisel pored Kine i SAD pokušava da se nametne kao ravnopravan takmac u geopolitičkom nadmetanju investicijama i projektima za uticaj na Balkanu. EU ovaj plan namerava da sprovede preko pretpristupnog fonda IPA 3, preko kojeg je za Balkan za period 2021. - 2027. godine opredeljeno sedam milijardi evra. Ono što se ipak mora naglastiti jeste da je u pitanju bespovratna pomoć, te da je sada samo na Vladi Crne Gore da ove projekte kvalitetno prezentuje u Briselu.

Bez obzira što investicije velikih sila na Balkanu po pravilu imaju i svoju interesnu pozadinu, ugledni ekonomista Mladen Bojanić smatra da Crnoj Gori pomoć treba prihvatiti bilo da ona dolazi sa Istoka ili Zapada.

„Ipak, jedna stvar mora uvek da se ima u vidu - da sve što Crna Gora bude radila vezano za projekte i investicije sa strane, na prvom mestu treba da se postavi interes države Crne Gore i njenih građana“, kaže Bojanić za Sputnjik.

S tim u vezi ovaj ekonomista smatra da je najavljena pomoć Evropske unije za infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu, koji će između ostalog, konačno na kvalitetan način saobraćajno povezati Srbiju i Crnu Goru, više nego dobrodošla.

„Imajući u vidu aktuelnu situaciju u Crnoj Gori vezano i za budžetska sredstva, i za krizu koja će verovato potrajati, nova vlast bi morala kako zna i ume da se što bolje organizuje kako bi dobar deo tih do sada ponuđenih sredstava iskoristila, tim pre što se radi o bespovratnim sredstvima“, ističe Bojanić.

Naš sagovornik ukazuje da bi u Crnoj Gori u tom smislu trebalo odmah i što pre po formiranju vlade, da se formiraju i određeni timovi koji bi automatski morali da počnu da rade po tom pitanju kako bi Crna Gora to spremno dočekala, i kako se, dodaje on, ponovo ne bi desilo da propustimo šansu za pomoć samo zato što nismo bili spremni da ponudio određene projekte.

Informer

Što se tiče pitanja koliko će bespovratnih sredstava od 7 milijardi evra predviđenih za zapadni Balkan Crna Gora zaista moći da povuče, Bojanić je uveren da će to dobrim delom zavisiti najviše od nas samih, uz opasku da u ovom trenutku i malo novca može da znači puno za crnogorsku ekonomiju.

„Ono što bih voleo da naglasim jeste da bih pored novčane i finansijske pomoći voleo da vidim pomoć EU i u domenu prenosa ekspertskih znanja, tj, da nam EU pomogne kroz njihova znanja u oslobađanju domaćih institucija koje su poslednjih decenija toliko kočile crnogorski ekonomski razvoj“, ukazuje Bojanić.  

„U suprotnom, sredstva koja će doći će se potrošiti, a ja mislim da je mnogo značajnije da iskoristimo njihovu dobru volju i ekspertska znanja da napravimo profesionalne i odgovorne institucije, koje zaista mogu da pomognu ekonomskom i opštedruštvenom razvoju Crne Gore“, dodaje naš sagovornik, uz očekivanje da će se Vlada u Podgorici ovog puta zaista postaviti kako treba, a ne kao do sada kada smo često imali situaciju da se eksperti iz Brisela prilagođavaju nekim našim improvizacijama, i da na kraju suštinski ne dobijemo nikakve reforme osim formalnih štrihova.