NEMA TELA - NEMA NI ZLOČINA?! Potraga za nestalim Srbima u "Oluji" sve USPORENIJA!

Nije se daleko odmaklo u procesu ekshumacije i identifikacije krajiških Srba, a borba porodica za istinom o sudbini njihovih članova nestalih u akciji „Oluja“ traje više od četvrt veka, ocenjeno je na skupu pod nazivom „’Oluja‘, nekažnjeni zločin – proces traženja nestalih sve usporeniji".

Kad nema tela, nema ni zločina

- Prošlo je već 26 godina. Zločinac je kažnjen, ali tela i ostaci još uvek nisu pronađeni. Mi smo umorni od traženja. Da li iko za 26 godina išta radi? - pita kroz suze Slavica Bašić, članica porodica nestalih lica u „Oluji” koja i danas traga za mužem čiji je ubica iza rešetaka, ali njegovo telo još nije pronađeno.

Predsednica Udruženja porodica „Suza“ Dragana Đukić navela je da države u regionu imaju različite poglede na dešavanja devedesetih, pa dok se u Hrvatskoj slavi takozvana pobeda povodom proterivanja krajiških Srba sa svojih ognjišta, Krajišnici tuguju za ubijenim članovima porodica.

- Borba za istinom i pravdom predugo traje i plašim se da joj se još ne nazire kraj jer je proces ekshumacije i identifikacije u Republici Hrvatskoj od početka bio veoma usporen i politizovan. Analize od pre nekoliko godina pokazuju da se godišnje u proseku identifikovalo između 50 i 60 lica, dok prošle godine nije identifikovano ni jedno lice. U Hrvatskoj postoje poznate lokacije grobnica, a na hrvatskom Institutu za sudsku medicinu nalaze se posmrtni ostaci 896 tela nad kojima se godinama ne vrši identifikacija. Izgovori za to nečinjenje su razni i nama nisu prihvatljivi jer je potpuno jasno zašto nema dobre volje da se sve ovo reši. Naime, kada nema tela, nema ni zločina - kaže Dragana Đukić i ističe da su porodice umorne od čekanja i da ih je sve teže bodriti da ne odustaju.

Informer

Nedovoljna saradnja Hrvatske i Srbije

Prema rečima članice Komisije za nestala lica Ljiljane Krstić, od 896 posmrtnih ostataka iz zagrebačkog Zavoda za sudsku medicinu, 400 je sigurno srpske nacionalnosti.

- Nemoguće je da se ne poklapaju koštani i krvi uzorci iz baze podataka i da je to razlog zašto se u Zagrebu ne završi proces identifikacije. Uz sve moguće napore, upućivanje brojnih zahteva i predloga, saradnja sa hrvatskom stranom je, na žalost, veoma usporena. U Hrvatskoj je registrovano 36 grobnih mesta, ove godine ekshumacija nije bilo, a identifikovana su samo dva lica. Činjenica je da Hrvatska ide samo na ciljane identifikacije - rekla je Ljiljana Krstić i dodala Zagreb nije hteo da prihvati pomoć Beograda ni kada im je laboratorija stradala u zemljotresu.

Promeniti način potrage za nestalima

Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih Veran Matić rekao je da nije zadovoljan ni institucijama u Srbiji koje bi trebalo da pronalaze i daju podatke o nestalima, te da za tri godine nije video ni jedan koristan podatak koji bi doveo do pronalaska nestalih sa jedne ili druge strane.

- Apsolutno mora da se promeni način potrage za nestalima sa obe strane, jer komunikacija putem dopisa i sastanaka na kojima nije bilo većih iskoraka nije dala rezultate. Važno je da obe zemlje, i Srbija i Hrvatska donesu strateške odluke kako će se ubuduće raditi, jer sadašnji način rada od 5 ili 10 identifikacija godišnje neće dati većih pomaka. To je novo mrcvarenje i zločin prema porodicama - rekao je Matić uz ocenu naša država treba da se izvini porodicama što nije efikasnija u pronalaženju nestalih.

Informer

Prema njegovim rečima, potreban je sastanak sa predstavnicima Zavoda za sudsku medicinu, koji bi precizno rekli zbog čega proces ide tako sporo.

- U prvom planu treba da bude potraga za nestalima, a ne za zločincima. Važno je napraviti i zajedničke timove sa Hrvatskom i uključiti međunarodne institucije, poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koje mogu da pomognu da se dođe do arhiva u zemljama čiji su pripadnici bili na terenu tokom rata - zaključio je Matić.

Prema podacima Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, u akciji „Oluja” ubijeno je i nestalo 1.861 lica srpske nacionalnosti, od čega 1.211 srpskih civila među kojima je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina, kao i 548 žena i 12-oro dece. Proterano je trajno preko 220.000 Srba, zapaljeno preko 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba uzurpirano je i nikada nije vraćeno.

Za masovne ratne zločine počinjene u tzv. Oluji, u Hrvatskoj je pravosnažno danas osuđeno samo jedno lice. Pečat na patnje porodica žrtava i prognanih dao je i Haški sud za ratne zločine, koji je konačnom drugostepenom presudom oslobodio hrvatske generale za ratne zločine počinjene u „Oluji“, iako je prvostepenom presudom osudio Gotovinu na 24 godine zatvora, a Markača na 18, saopšteno je iz Srpske koordinacije.