CRNOGORCI SE DOBROVOLJNO POTURČILI! Turska od 7. avgusta preuzela konzularne poslove Crne Gore u 25 zemalja!

Prema sporazumu, tih 25 zemalja su Bahrein, Benin, Bocvana, Burkina Faso, Kamerun, Kambodža, Čad, Kongo, Obala Slonovače, Džibuti, Dominika, Gabon, Gambija, Gvineja, Kirgistan, Madagaskar, Mali, Oman, Palestina, Ruanda, Južni Sudan, Sudan, Tadžikistan, Uzbekistan i Zimbabve.

Turska takođe obećava da će pomoći crnogorskim državljanima u slučaju pritvora, hapšenja ili zatvaranja, kao i repatrijacije. Crnogorski državljani mogu da posete turska diplomatska predstavništva sa zahtevom za putnu ispravu. Ambasada Turske u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, označena je kao glavni kanal komunikacije između turskih misija i Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

Sporazum koji čini Crnu Goru prvom i jedinom zemljom koja ima koristi od konzularnih usluga Turske u inostranstvu, ostaće na snazi neograničeno dugo, osim ako bilo koja od strana ne odluči da ga raskine.

Tim povodom oglasio se jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević.

“Odluka Vlade Crne Gore da sa Turskom sklopi ovaj bilateralni Sporazum sa sobom otvara mnoga pitanja”, kaže Medojević.

Posebno, kada se zna da Turska nema ovakav sporazum ni sa jednom drugom državom na svetu. Nivo ekonomskih odnosa sa Turskom nije na nekom strateški važnom nivou. Izvoz u Tursku čini 3,3% ukupnog izvoza, a uvoz iz Turske je tek 5,1% ukupnog izvoza, ističe Medojević.

Dok su kompanije sa turskim vlasnicima najbrojnije, ukupne investicije iz ove zemlje su tek na desetom mjestu. U bankarskom sektoru imamo Zirat banku, turskog investitora koji je kupio hotel Fjord u Kotoru što bi ovom gradu, a turska firma Toščelik gazduje železarom u Nikšiću. uz sve veće i opravdanije prigovore Sindikata da se masovno krše ljudska prava.

“Čini se da je najintenzivnija saradnja na kriminalnom planu i da se krupne figure organizovanog kriminala iz Turske osećaju dobrodošlim u Crnoj Gori”, kaže predsednik PzP-a.

Na vojnom planu nema neke ozbiljnije saradnje, kao i u saradnji obaveštajnih agencija.

Prema njegovim rečima, ipak, ovaj bilateralni sporazum je mnogo važniji Turskoj nego Crnoj Gori. Turska ima ozbiljne geostrateške planove i širi svoj uticaj na Balkanu. Iako je članica NATO, zvanična Turska ne deli vrednosti demokratije, ljudskih prava i sloboda. Nakon neuspeha vojnog udara, Erdogan je suspendovao čitav spektar, prije svega političkih prava i uveo rigidnu ličnu vladavinu koja je, sa izmenama Ustava, postala superiornija od svih drugih grana vlasti.

Turska je, kako kaže, država bez sumnje jedna od najvažnijih autoriteta u islamskom svetu, od enormne strateške važnosti za neke od najvećih zapadnih sila, pre svih Veliku Britaniju.

Turska politika "meke moći"

S druge strane, Turska je zemlja rigidnog režima u kojoj se ljudska prava i slobode masovno krše. Erdogan veoma jasno iskazuje svoju ambiciju za snaženje ne samo interesa Turske države, već i islama na Balkanu, pa se i ova eksKluzivna odluka za Crnu Goru mora razumeti i kao deo politike “meke moći” i ,moguće, instrumentalizacije nekih budućih geostrateških interesa u regionu, preko Crne Gore.

Ovo je, za sada, najdirektnije i najkonkretnije iskazivanje posebnih interesa Turske prema Crnoj Gori i sa sobom nosi čitav niz otvorenih pitanja. Nivo diplomatskih, ekonomskih, političkih, bezbednosnih, vojnih odnosa (posebno u prošlosti) Crne Gore i Turske nije ukazivao na strateško savezništvo.

Da li se ovim iznenadnim sporazumom, zatvara obruč oko Srbije i povećava pritisak oko rešavanja pitanja Kosova i Republike Srpske, ostaje da se vidi. Diplomatija je često tajna i obavijena višestrukim slojevima interesa. Zašto je Crna Gora toliko važna za Tursku, videćemo, zaključuje predsednik PzP-a.