JEDVA PREŽIVELI: Posle dva dana u pećini, pronađeni Srbin i Maltežanin kako VISE SA LITICE

Marko Petrić i Nik Džonson poslednji put viđeni su u petak popodne kada su se uputili u vožnju bicikli po stenovitom zalivu blizu Bahrije, naselje Rabat na Malti. Kako je ispričala njihova prijateljica Frančeska Viceti za lokalne medije, dva momka su često odlazila na te stene i pre nego što im se desila čitava ova drama.

- Kobnog dana ostavili su bicikle na stenama i spustili se dole kako bi plivali, s obzirom na to da su veoma dobro poznavali područje. Međutim, samo nekoliko minuta nakon što su se spustili u more shvatili su da će teško iz njega izaći jer su jak vetar i morska struja počeli da ih nose - započinje Frančeska.

Kako dodaje, iako su sa obe strane litice postojale stepenice, momci nikako nisu mogli da im priđu. Tada su upali u agoniju koja je trajala više od dva dana.

- Procenili su situaciju i shvatili da je najbolja odluka da se sklone u neku od okolnih pećina. Ni prva ni druga na koju su naišli nije bila pogodna, ali uspeli su da nađu zaklon u trećoj tokom noći - kaže Frančeska.

Ona je dodala, da kada bi se jedan od momaka odlučio da se upusti u plivanje u uzburkano more, ovaj drugi bi ga nagovarao da to ne pokušava.

- Ohrabrivali su jedan drugog kako bi ostali živi i smireni. Kada se more stišalo ujutro, isplivali su iz pećine - rekla je Frančeska.

Pokušavajući da se spasu, Marko Petrić i Nik Džonson počeli da se penju uz litice.

Ikao je to tek delovalo kao veoma riskantan potez, ispostavilo se da je to bila dobra odluka, ali samo zahvaljujujći spletom neverovatno srećnih okolnosti - lokalnom ribaru koji se zatekao u pravo vreme na pravom mestu.

Potraga je u stvari i počela kada je ribar Toni Zamit na litici pronašao dve vreće sa odećom, mobilnim telefonima i obućom. Ubrzo nakon toga čuo je glasove u blizini i video momke kako vise na litici i dozivaju u pomoć. Tada je alarmirao policiju.

- Prišao sam momcima bliže, a pokušavajući da im doturim moj ručak, pao sam i polomio prst. Ti momci su neverovatno srećni što su preživeli - rekao je ribar za lokalne medije.

- Hvala vam svima, srećan sam što sam živ i što ne moram više da pijem urin. Ne znam šta da kažem, osećam se kao da sanjam - napisao je Nik, nakon čega su usledili komentari podrške prijatelja.