ZASTRAŠUJUĆE! Objavljeni transkripti iz aviona sa leta 93 otetog 11. septembra!

Novinar Garet M. Graf napisao je knjigu "Jedini na nebu: Usmena istorija o 9/11", a odlomak je preneo B92.

Odlomak iz spomenute knjige, koja će uskoro biti objavljena, temelji se na transkriptima poziva na broj 911 i snimanju zvuka iz pilotske kabine od 11. septembra, kao i na arhivskim razgovorima s ključnim učesnicim, vođenim nakon 2002. godine, te dodatnim originalnim intervjuima koje je sve do prošlog proleća vodio autor knjige.

Oni koji su tog dana bili u Beloj kući rekli su da im je naređeno da se sklone u bunker, koji je tada prvi put upotrebljen, a izgraden je još tokom Hladnog rata.

Dik Čejni, potpredsednik: Radar je opazio avion koji se kreće prema Beloj kući brzinom od 500 milja na sat.

Luis Skoter Libi, šef kabineta potpredsednika Dika Čejnija: Saznali smo da je avion udaljen pet milja, da se spustio ispod 500 stopa visine i da ga ne možemo pronaći, nestao je. Pogledajte na svoj sat i razmislite, udaljen je pet milja i kreće se brzinom 500 milja na sat. Tik, tak, tik, tak.

Dik Čejni: Moj agent Tajne službe je rekao: "Gospodine, moramo odmah otići." Zgrabio me i izbacio iz kancelarije, te niz hodnik poveo do podzemnog skloništa Bele kuće.

(VIDEO) DAN KADA JE AMERIKA GRCALA U SUZAMA! 18 godina od napada koji je zauvek promenio svet! Teroristi su oteli 4 aviona i udarili na SAD! Jezivom smrću umrlo je skoro 3.000 ljudi!

Kondoliza Rajs: Došla su agenti Tajne službe i rekli: "Morate poći u bunker." Sećam se da su me vodili, gotovo nosili usput. Nismo znali gde smo sigurni, a gde nismo. U tom trenutku nismo mislili da je bunker Bele kuće siguran.

Poručnica Heter Laki Peni: Nameravali smo se sudariti sa avionom. Nismo imali nikakve projektile kojima bismo mogli da srušimo avion. Dok smo uzimali letačku opremu, Sas me pogledao i rekao: "Zaleteću se u pilotsku kabinu." Ja sam odlučila da ću krenuti prema repu aviona.

Potpukovnik Mark Sasvil: Nismo baš imali puno opcija.

Porucnica Heter Laki Peni: Nikad nismo uvežbavali ovakvo mobilizaciono poletanje. Obično bi trebalo 20 minuta da startujemo avione, da pokrenemo sve avionske sisteme, prođemo kroz sve provere i ustanovimo da li sve funkcioniše kako treba te programiramo računare. To ne uključuje vreme za pregledanje formulara, obilazak aviona i slično. Obično nam je potrebno pola sata do 40 minuta od izlaska kroz vrata do poletanja.

U poslednjim minutima Junajted erlajnsovog leta 93, putnici i posada koristili su telefone na svojim sedištima kako bi pozvali prijatelje, porodice i operatore Junajted erlajnsa i obavestili ih o otmici.

Nekoliko minuta pre 10 sati putnik na Junajtedovom letu 93 Edvard Felt, oženjeni 41-godišnjak sa dvoje dece, koji je putovao poslovno kao kompjuterski inženjer BEA sistema, nazvao je 911 iz aviona i dobio službenika Džona Šava iz okruga Vestmorelanda u Pensilvaniji.

Bio je to prvi signal vlastima u Pensilvaniji da na nebu iznad njih ima problema. Ovo je skraćeni transkript tog poziva.

Ed Felt: Otmica u te...

Džon Šav: Oprostite? Hej, neko prijavljuje...

Felt: Otmica u toku.

Šav: Gospodine, gubim Vas, gde se nalazite?

Felt: Junajtedov let 93.

Šav: Čekajte malo, čekajte Junajtedov let. Junajtedov let 93.

Felt: Otmica u toku!

Šav: Okej, gde ste sad? Gde se nalazite?

Felt: Ja sam u toaletu na Junajtedovom letu 93.

Šav: Okej, gde se nalazite?

Felt: Ne znam.

Šav: Gde ste?

Felt: Ne znam gde se avion nalazi.

Šav: Odakle ste poleteli?

Felt: Iz Njuvarka za San Francisko.

Šav: Shvatio sam. Okej, ostanite na vezi.

Felt: Pokušavam... (nerazumljivo) u toaletu. Ne znam šta se događa.

Šav: Hej, neka neko nazove FAA u Njuvarku i San Francisku i kaže im da imaju otmicu u toku. Okej, pozovite nekoga na aerodromu. Imamo otmicu u toku.

Alis En Hoglan, majka Marka Bingama, putnika na Junajtedovom letu 93: Posebnost leta 93 je u tome da je bio u vazduhu duže nego ostali letovi. Ljudi u avionu saznali su sudbinu ostala tri leta i pokušali su da spreče otmičare znajući da neće uspeti da spasu svoje živote.