I SRBIJA U DOMETU IRANSKIH RAKETA?! Ovako izgleda moć iranske vojske, evo i dokle bi dosegli projektili koje bi ispalio Teheran! (MAPA/FOTO/VIDEO)

Koje rakete ima Iran?

Iranski raketni sistemi su ključni deo njenog vojnog arsenala s obzirom na relativni nedostatak vazdušne snage. Regionalni rivali, poput Izraela i Saudijske Arabije, zajedno sa SAD-om i Velikom Britanijom, poseduju tehnologiju za izvođenje preciznih vazdušnih napada. 

Iranu u velikoj meri nedostaje ta sposobnost i zato se oslanja na lansiranje raketa. Izveštaj američkog ministarstva odbrane opisuje raketne snage zemlje kao najjače na Bliskom istoku, koje se sastoje uglavnom od projektila kratkog i srednjeg dometa.

Nije moguće dati precizne brojke, ali američki Centar za strateške i međunarodne studije kaže da Iran ima hiljade raketa različitih tipova. Na primer, raketa Kiam-1 proizvodi se od 2011. godine, ima domet do 700 km i nosivost 750 kg.

Iran ju je koristio protiv boraca ISIS u junu 2017. godine. Varijacije balističke rakete srednjeg dometa Šahab-3 imaju nosivost veću od 750 kg i kreću se od 1.500 km. Iran ima do 50 lansera balističkih raketa srednjeg dometa i do 100 bacača balističkih raketa kratkog dometa, prema Međunarodnom institutu za strateške studije, britanskom istraživačkom centru.

Iran takođe testira svemirsku tehnologiju koja bi mu omogućila da razvija međukontinentalne rakete dužeg dometa, navodi se u američkom izveštaju.

"Iran ima visoko razvijenu raketnu silu sa oružjem raznih dometa", kaže Džonatan Markus, BBC-jev stručnjak  za oblast odbrane i dilomatije. "Oni su relativno tačni - ali nisu toliko tačni ili pouzdani kao napredni zapadni sistemi."

Sistem protivraketne odbrane Patriot?

Iran je zaustavio raketni program dugog dometa nakon nuklearnog sporazuma 2015. godine. U svakom slučaju, mnogi ciljevi u Saudijskoj Arabiji i Zalivu bili bi u dometu iranskih raketa kratkog i srednjeg dometa, a i ciljevi u Izraelu. U maju prošle godine, SAD su rasporedile Patriot sistem za protivraketnu odbranu na Bliski Istok, što je dodatno podiglo tenzije sa Iranom. 

Koliko Iran ima vojnika?

Iranska vojska broji približno 523.000 pripadnika, procenili su stručnjaci sa Međunarodnog instituta za strateške studije, organizacije sa sedištem u Velikoj Britaniji.

U tu brojku ulazi 350.000 regularnih vojnika i bar 150.000 pripadnika islamske Revolucionarne garde (IRGC). U gardi služi i oko 20.000 pripadnika mornarice, a njihov zadatak je da patrolnim čamcima obezbeđuju Ormuski moreuz, strateški važan tesnac za trgovinu naftom. Upravo u Ormuzu je tokom 2019. bilo nekoliko incidenata sa tankerima koji plove pod stranim zastavama.

Revolucionarna garda pod kontrolom ima i Basidž jedinice - u njima služe volonteri zaduženi za sprečavanje unutrašnjih nemira. Garda je potencijalno u stanju da mobiliše stotine hiljada ljudi. Osnovana je pre 40 godina kako bi branila islamističko uređenje u Iranu i postala je glavna vojna, politička i ekonomska sila. Iako su brojčano slabiji od regularne vojske, smatra se da vojno imaju najveću moć u Iranu.

Kako izvode operacije u inostranstvu?

Kuds jedinica, kojom je komandovao general Sulejmani, bila je u okviru Revolucionarne garde zadužena za operacije van zemlje i odgovarala je direktno vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju. Pretpostavlja se da imaju oko 5.000 pripadnika. Ova jedinica poslata je u Siriju kako bi davala vojne savete sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i naoružavala šiitske grupe da se bore na njihovoj strani.

Amerikanci tvrde da su jedinice Kuds finansirale, obučavale i snabdevale opremom organizacije koje je Vašington proglasio terorističkim. Tu se libanski Hezbolah i palestinski Islamski džihad.

Ekonomski problemi i međunarodne sankcije bitno su smanjile iranski uvoz vojne opreme, koji je relativno nizak u odnosu na ostale zemlje u regionu.

Vrednost iranskog uvoza u oblasti odbrane u periodu od 2009. do 2018. predstavlja tek 3.5 procenata saudijskog uvoza u istom periodu, podaci su Međunarodnog mirovnog instituta iz Stokholma. Teheran vojnu opremu nabavlja uglavnom iz Rusije i manji deo iz Kine.

Iranski nuklearni program

Iran je uvek tvrdio da nuklearni program razvija u mirnodopske svrhe, međutim zbog sumnje da se iza toga krije razvoj nuklearne bombe Iranu su zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uvele oštre sankcije 2010. godine.

Pet godina kasnije Iran je sa šest velikih sila napravio sporazum koji se obavezao da će ograničiti nuklearne aktivnosti ukoliko oni olabave sankcije.

Dogovor se odnosio na obogaćivanje uranijuma, koji može da se koristi kao gorivo za nuklearni reaktor kao i za nuklearno oružje.

Da li Iran Ima sajber tehnologiju

Posle velikog sajber-napada 2010. na iransku naftnu kompaniju, Iran je ojačao sajber sposobnosti. Veruje se da Revolucionarna garda ima posebnu sajber komandu, koja je zadužena za komercijalnu i vojnu špijunažu.

U izveštaju američke vojske iz 2019. navodi se da Iran širom sveta špijunira aviokompanije, odbrambena i energetska postrojenja, ako i telekomunikacione kompanije.

Takođe je 2019. iz kompanije Majkrosoft saopšteno da je "grupa hakera koji se dovode u vezu sa Iranom i njihovom vladom" pokušala da provali u naloge američkih zvaničnika tokom kampanje za američke predsedničke izbore.

Sve o dramatičnim dogođajima veznim za sukob Irana i SAD čitajte OVDE.