ON JE ČOVEK KOGA POLA EU OBOŽAVA, A POLA GA MRZI, a sve zbog stava prema trenutno najosetljivijem pitanju evropske zajednice

Upoznajte evropskog "gospodina Ne”. Holandski ministar finansija Vopke Hukstra je trenutno jedna od najomraženijih ličnosti u južnim državama Evropske unije.

Zavisno od koga pitate, Hukstra je ili otelovljenje severne fiskalne opreznosti, ili lice evropske kratkovidnosti i nesolidarnosti. U svakom slučaju, kako se povećava pritisak za veću solidarnost među zemljama Evropske unije, holandski ministar finansija pojavio se kao čovek tome najviše stoji na putu.

Zemlje poput Italije, Španije, Portugala, Francuske i Irske pozvale su zemlje EU da podele fiskalni teret nastao krizom korona virusa, izdavanjem takozvanih korona obveznica koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda ili drugih instrumenata, a pomoću kojih bi Holandija i druge bogatije zemlje pomogle onim koje su ekonomski u lošijem stanju.

Ideja "korona obveznica" nije nova.

Ranije su ih nazivali "euro obveznicama" i o njima se intenzivno raspravljalo tokom evropske dužničke krize pre desetak godina. Radi se o ideji da bi svih 19 članica zajedničke valutne Unije mogle da podignu novi dug za koji bi svi bili solidarno odgovorni. To bi pomoglo Italiji i Španiji, koje su do sada podnele najjači udar korone - da dobiju jeftiniji pristup novcu.

Međutim, tome se najviše suprotstavila Holandija koja nikako nije pristajala na korona obveznice.

Nakon što je Holandija konačno pristala na kompromis, dogovor je postignut– biće obezbeđeno 540 milijardi evra pomoći iz Evropskog mehanizma stabilnosti, koji služi za ublažavanje ekonomskih šokova u evrozoni, Evropske investicione banke i programa SURE Evropske komisije, koji služi za kratkoročno očuvanje radnih mesta, objašnjava “Euraktiv”.

Informer

Činjenica da je Holandija tražila dodatne makroekonomske reforme u državama koje će primiti sredstva pomoći i te kako je zazvučalo kao ponovno otvaranje jaza između “severa” i “juga” u EU, koji je teškom mukom premošćen nakon krize evrozone.

Oštro negodovanje Hukstre, koje je prvi put izrazio na sastanku ministara finansija evrozone 20. marta, ostavila je visoke ličnosti EU da dovode u pitanje budućnost evropskog projekta.

Irače Garsija, španski evroposlanica i lider grupe za istraživanje i razvoj u Evropskom parlamentu, optužila je Hukstru za „uvredljivo, neznalačko i bahato“ ponašanje i rekla da ono ugrožava budućnost EU.

Italijanski premijer Đuzepe Konte upozorio je da je rizik od propasti EU "stvaran", a to upozorenje je odjeknulo prošle nedelje i kada je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je za “Fajnenšel tajms” rekao da će ako Evropska unija nešto ne učini danas, populisti sutra pobediti.

- Ili će EU učiniti ono što treba da se učini ili će se završiti - rekao je portugalski premijer Antonio Kosta.

Za one sa druge strane rasprave, Hukstra nije opasnost za EU, on je neko ko rizikuje kako bi poslao tešku, ali potrebnu poruku. Pored Holandije, korona obveznicama - kao i sličnom predlogu evroobveznicama - protive se Nemačka, Austrija i Finska.

- Divim mu se zbog njegove hrabrosti, zbog njegove otvorenosti - rekao je Johan Van Overtvelt, predsedavajući budžetskog odbora Evropskog parlamenta i bivši belgijski ministar finansija.

Kako je rekao, korona obveznice bile bi "trčanje pred rudu", dodao je, tvrdeći da ostali elementi evrozone još nisu dovoljno razvijeni da bi se mogli nositi sa izdavanjem zajedničkog duga.

Veći deo proteklog meseca Hukstra se borio da smiri diplomatske vode koje je uzburkala njegova opozicija korona obveznicama, radeći najbolje što može da održi svoju čvrstu poziciju.

Izveštava se da je on pozvao Brisel da istraži zašto su neke zemlje bolje spremne da spreče ekonomsku oluju izazvanu pandemijom. Ti izveštaji su izazvali gnev iz većeg dela južne Evrope. Hukstra kaže da nikada nije pominjao određenu zemlju, a kasnije je priznao da je mogao da komunicira bolje i empatičnije.

Informer

Pa ipak, bes nije sprečio Hukstru da iznese svoje mišljenje.

Tokom sastanka Evrogrupe 10. aprila bio je među onima koji su se usprotivili stvaranju zajedničkog duga, što je rezultiralo mukom “sklepanim” ugovorom koji je zaključio paket finansijske pomoći u iznosu od 540 milijardi evra.

- Da li je paket savršen? Pa jasno da nije. Nije baš ono što bismo napravili da smo samo mi (Holandija) odlučivali. Jasno je da to važi i za sve ostale. Ali to je priroda kompromisa – rekao je on za “Politiko”.

Nakon sastanka Evrogrupe ponovo je govorio protiv zajedničkog duga.

- Evroobveznice su stvar sa kojom se nisam složio, ne slažem se i nikada se neću složiti – rekao je.

Jedan od razloga za ovakav stav je to što Hukstra vidi sebe u premijerskoj fotelji posle narednih izbora i zbog toga želi da izgleda čvrsto.

Uloga Hukstre kao antiheroja sukoba oko korona obveznica ne iznenađuje one koji su sarađivali s njim.

- On je inteligentan, analitičan, ima puno iskustva u inostranstvu i ima prirodni autoritet - rekao je Elko Brinkman, bivši šef Hrišćansko demokratske partije u holandskom Senatu i Hukstrin politički mentor.

Hukstra je studirao u prestižnoj poslovnoj školi INSEAD, radio je za “Šell” u Berlinu i postao partner u konsultantskoj firmi “Mekinzi” kada mu je bilo 36 godina, a za to vreme je takođe služio kao senator pre nego što je 2017. godine izabran za ministra finansija.

- Pomalo je ironično, to što je on uvek imao pozitivan stav o Evropi. Uvek je video Evropu kao neophodnu – rekao je jedan viši zvaničnik iz Brisela.

Istovremeno kolege ga vide kao veoma tvrdoglavog, jednog od retkih senatora koji je umeo da glasa “protiv” nekog predloga, što je retkost u holandskom gornjem domu parlamenta.

Takođe, on je često odbijao da se sastane sa ostalim ministrima u zemlji kada bi došli da ga pitaju da poveća nečiji budžet.