KODNO IME - RATNIK BUDUĆNOSTI! Evo kako izgleda i šta sve može ruski vojnik za 21. vek! (VIDEO)

Budući da borbena tehnika nasleđena iz perioda Sovjetskog Saveza nije u stanju da pokrije potrebe vojske u savremenom ratnom okruženju, pokrenut je obiman program kodnog imena "Ratnik", koji je trebalo da pruži odgovor kako treba da izgleda ruski vojnik u budućnosti.

Stiče se utisak da su raspad Sovjetskog Saveza i burni događaji u Rusiji tokom devedesetih godina 20. veka, nekada najmoćniju oružanu silu sveli na nivo skoro dezorganizovane grupe. Lokalni sukobi poput onog poznatog kao Prvi čečenski rat dodatno su urušavali poverenje građana u njenu vojsku. Ipak, dolazak do tada široj javnosti nepoznatog premijera i uskoro predsednika, Vladimira Vladimiroviča Putina, predstavljalo je istorijsku prekretnicu za koju su sposobni samo zaista veliki narodi.

Informer

Uspešan ekonomski i politički oporavak zemlje, u kombinaciji sa takođe uspešnom vojnom kampanjom u Čečeniji, dobijeni kratkotrajni rat u Gruziji i teritorija Krima vraćena u ustavno-pravni poredak Rusije, snažno su uticali na popularnost Oružanih snaga Ruske Federacije. Vojnim planerima je bilo jasno da borbena tehnika nasleđena iz perioda Sovjetskog Saveza nije u stanju da pokrije potrebe vojske u savremenom ratnom okruženju. Zbog toga je pokrenut obiman program kodnog imena "Ratnik", koji je trebalo da pruži odgovor kako treba da izgleda ruski vojnik u budućnosti. Prvo javno prikazivanje organizovano je 2011. godine, dok je vojna testiranja prošao u decembru naredne godine na podmoskovskom poligonu "Alabino".

Informer

Sistem je dobio pozitivno mišljenje vojnih stručnjaka, a i samih pripadnika samostalne 27. motostreljačke brigade. Na neki način, može se nazvati ruskim pandanom francuskog sistema FELIN. Osmišljen je tako da poboljša komunikaciju i ukupnu borbenu efikasnost. U svom sastavu ima mnogo delova, a posebno se ističu sredstva lične zaštite, komunikacioni sistem i HUD (Head up display). Prvi masovan "izlet" u javnost bio je 2014. godine prilikom poznatih događaja na Krimu, a zatim i u Siriji. 

Šlem službene dezignacije 6B47, kao integralni deo sistema lične zaštite izrađen je od aramidskih vlakana, zahvaljujući kojima ima masu od približno jednog kilograma. Bez obzira na to i dalje pruža odličan nivo balističke zaštite od fragmenata i pištoljskih zrna. Svojim konstruktivnim svojstvima omogućava nesmetanu upotrebu odgovarajućih aktivnih antifona, montažu svetiljki i dnevno/noćnih optoelektronskih uređaja.

Pancirni prsluk 6B45 je modifikacija starijeg modela 6B43 i pruža dve bitne stvari. Prva je visok nivo bezbednosti, a druga modularnost, za koju je zaslužan i MOLLE sistem kačenja dodataka. Neprobojan je za zrna ispaljena iz većine savremenog standardnog naoružanja, poput pušaka AKM, AK-74M, SVD ili M-16A2. Zahvaljujući modularnom konceptu, moguće je dodatno nadograditi zaštitu, dodacima u vidu zaštite za genitalije, ramena ili debljim zaštitnim pločama. Osim dodatne zaštite, moguće je direktno na prsluk postavljati dodatne džepove za okvire i ostalu opremu, ukoliko je to potrebno.
 

Informer

Što se naoružanja tiče, usvojen je AK-12. Zbog modularnosti i usavršenih konstrukcionih osobina, namenjen je za podizanje efikasnosti vatre pojedinca i voda. U pitanju nije radikalno nov dizajn, kao što je to na početku razvoja predviđano, ali očigledno je da nema potrebe za tim. Stari i pouzdani sistem pozajmice gasova i rotacionog zatvarača, koje je primenio pre više od šest decenija Mihail Timofejevič Kalašnjikov i dalje odrađuje posao kako treba. Barem tako smatraju ruski stručnjaci za naoružanje.
Zahvaljujući brojnim Picattiny šinama moguće je postaviti mnoštvo različitih dodataka, kako namenski razvijenih, tako i onih koji se mogu naći na slobodnom tržištu. Pripadajući dnevno-noćni nišanski kompleks (DNPK) se sastoji od pasivnog monokulara, kolimatorskog i optičkog nišana, kao  i laserskog obeleživača cilja. Monokoular i kolimatorski nišan su izvedeni tako da se mogu koristiti u tandemu, što se danas smatra standardom, pogotovo u specijalnim operacijama. Tu treba dodati i termovizijske uređaje, kako nišanske, tako i one namenjene izviđanju koje svojim performansama omogućavaju otkrivanje ciljeva na daljinama do 1.200 metara.