Foto:
Planeta
GRADONAČELNICA KOJA PRKOSI TRAMPU! Ona je na čelu Vašingtona i pridružila se demonstrantima
Bauserova rođena 2. augusta 1972. godine, osma je gradonačelnica glavnog grada SAD-a. Pre izbora za gradonačelnicu Vašingtona, održanim u novembru 2014. bila je član gradskog veća Distrikta Kolumbija predstavljajući 4. okrug grada Vašingtona. Članica je Demokratske stranke. Ona je druga žena u istoriji na poziciji gradonačelnice Vašingtona nakon Šeron Prat Keli.
(VIDEO)NAJVEĆI ALBANSKI LOBISTA U PROBLEMU! OVAJ GAF MU AMERIKANCI NEĆE OPROSTITI! Došao da podrži Afroamerikance, nije znao da je mikrofon uključen... (VIDEO)
Iako je američki mediji opisuju kao ženu koja čuva svoju privatnost, njen privatni život došao je u žižu kada je 2018. godine usvojila bebu, devojčicu Mirandu Elizabet Bauser. Nikada se nije udavala tako da je samohrana majka. Kada je Mirandi bilo tri meseca odlučila je da je predstavi javnosti u emotivnom kućnom intervjuu s voditeljkom emisije "Tudej" kada je rekla kako se nada da će njena priča o usvajanju podstaći i ostale žene da osnuju vlastite porodice.
Mjuriel Bauser odrasla je u kvartu Nort Mičigen Park u severoistočnom delu Distrikta Kolumbija. U njenoj biografiji stoji da je najmlađa od šestoro dece Džoan i Džoa Bausera. Maturirala je 1990. godine u srednjoj školi Elizabet Seton, privatnoj katoličkoj srednjoj školi za devojčice koja se nalazi u Bladensburgu u Merilendu. Zbog odličnih ocena dobila je stipendiju za fakultet.
Informer
Diplomirala je na Univerzitetu Čatam u Pitsburgu u Pensilvaniji, iz oblasti istorije, a na Američkom univerzitetu SPA u Vašingtonu dobila je diplomu iz javne politike. Preselila se u Rigs Park u 4. okrugu grada Vašingtona 2000. godine.
Njeni roditelji – Džo i Džoan, koji još uvek žive u njenom domu iz detinjstva u parku Severni Mičigen – pomažu Bauerovoj kada je potrebno da se pričuva Miranda. Kad mora da radi vikendom, Bauserova pokupava te događaje da učini porodičnim. Bauserova tako pokušava što više vremena da provede sa Mirandom, uživa u tome da joj mnogo čita i vodi je u šetnje.
Inače, Vašington DC, glavni grad SAD-a ima specijalan status. Oznaka DC u imenu grada je "Distrik Kolumbija". Kako prenosi DW, upravo te posebne okolnosti su, tokom protesta, dovele do spora između Trampa i gradske vlade Vašingtona i pitanje je ko tu ima moć: američki predsednik ili gradonačelnica?
Ona je u ponedeljak uveče uvela zabranu izlaska od 19 sati s ciljem da spreči nasilne nerede i pljačke. No, policija se 25 minuta pre početka zabrane besno ustremila na demonstrante. Savezni policajci raščistili su prostor ispred Bele kuće, kako bi američki predsednik mogao da prošeta do crkve svetog Jovana prekoputa sedišta Vlade, gde je pozirao fotografima. Suzavcem su rasterani demonstranti iz tog područja kako bi se Tramp uslikao s Biblijom ispred crkve koju su oštetili demonstranti.
Ova apsurdna situacija je samo jedan primer, navodi DW, na kojem se jasno vidi neobičan status koji ima Vašington DC. Glavni grad SAD niti je u sastavu neke američke savezne države, niti je samostalna savezna država.
Informer
Vašington u Predstavničkom domu ne predstavljaju ni senatori ni poslanici. Svi pokušaji aktivista da ovaj distrikt postane država do sada su propali. Da bi došlo do takve promene, morala bi za to da glasaju oba doma američkog Kongresa, a mnogi republikanci – koji imaju većinu u Senatu – su protiv da američki glavni grad postane država. U protivnike se ubraja i aktuelni predsednik.
"DC nikada neće postati država", rekao je Tramp u maju ove godine. "Zašto bi? Da bismo dobili još dva demokratska senatora i pet poslanika u Kongresu?" On tu aludira na većinsko demokratsko biračko telo u glavnom gradu.
U političkom sistemu SAD, savezne države imaju veliki stepen autonomije: guverner ili guvernerka odlučuju kako će se u njihovim državama organizovati izbori, kako će izgledati obrazovni sistem, ali i u kojem obimu i koje policijske snage će biti angažovane u određenim situacijama. Vašington međutim nema guvernera, ali je sedište američke vlade. A to znači da se Tramp u ekstremnim situacijama poput ove može ponašati kao mali kralj. Njegova poruka glasi: Vašington nije grad gradonačelnice Bauser, već je to njegov grad.
Predsednik može da angažuje tajne službe, koje se brinu za njegovu sigurnost ili Nacionalnu gardu – da se pobrinu za "red i zakon" – kako je to i najavio. Pa čak i ako to znači progon mirnih demonstranata iz parka pred Belom kućom. Prostor oko sedišta Vlade nije pod nadležnošću vašingtonske gradske policije. Za sigurnost oko Bele kuće, između ostalih, brine tajna služba – podređena Trampu.
Navodno je Trampova vlada u ponedeljak predložila, da preuzme kontrolu nad policijom Vašingtona dok traju protesti, ali Grad je to odbio.
"Vašingtonski policajci su i dalje podređeni gradonačelnici", saopštio je šef štaba gradonačelnice Bauser. Tenzije je podigla i odluka gradonačelnice Vašingtona da prkoseći predsedniku SAD-a Trg Lafajet blizu Bele kuće, nazvan po heroju Američkog rata za nezavisnost i Francuske revolucije, preimenuje u trg "Crni životi su važni". Ovaj trg postao je glavno mesto okupljanja često nasilnih protesta protiv policijske brutalnosti.
Tramp je gradonačelnicu nazvao nekompetentnom pa je dodao da ju je Nacionalna garda spasila od "velikog sramoćenja". Preti da će pokret "Antifa" proglasiti terorističkom organizacijom. Bauserova je u pismu predsedniku zatražila da policijske jedinice napuste "naš grad", angažovala je umetnike da oslikaju ulice severno od preimenovanog trga, s natpisom "Crni životi su važni" u žutoj boji, uz zastavu grada.
Natpis se prostire kroz nekoliko blokova do 16. avenije, jedne od glavnih gradskih saobraćajnica. Zanimljivo je i da je lokalna podružnica pokreta "Crni životi u važni" kritikovala potez kao skretanje pažnje od zahteva za smanjenjem budžeta lokalne policije, dok demonstranti širom zemlje ističu isti zahtev.
"Crni životi su važni znači da uskratite policiji sredstva", napisala je ta grupa na Tviteru.