POLJSKA MIŠOLOVKA ZA AMERIKU! Prebacivanje vojske i naoružanja SAD bliže ruskim granicama moglo bi da se završi IGRANKOM U AMERIČKOM DVORIŠTU!

Evropa je pod pritiskom Vašingtona znatno ojačala svoje vojne kapacitete, pre svega Poljska, čija je politička i vojna retorika često trn u oku Rusiji. 

Sa informacijama o povlačenju SAD trupa, Poljska se brže bolje ponudila da "ugosti" američke saveznike nudeći im svoju infrastrukturu. Eventualno raspoređivanje američkih vojnika u Poljskoj i baltičkim zemljama bilo bi direktno kršenje Osnivačkog akta između NATO i Rusije.

Osim što bi ovakav sled događaja bio provokacija na koju Rusija ne bi mogla da ostane nema, postavlja se pitanje na koji način bi Rusija mogla da odgovori, a da ne započne sukob sa Amerikom na svojim granicama.

Da li bi Rusija mogla da prebaci igru u tuđe dvorište?

Amerika smatra da polaže pravo na politički život Latinske Amerike, uz njenu pomoć su proterani španski i portugalski kolonizatori početkom 19-og veka, a 1850. je zvanično prihvaćena Monroova doktrina kojom Latinska Amerika postaje američko "dvorište", gde se vojno i političko delovanje bilo koje zemlje iz Evrope smatra aktom agresije na Ameriku.

Ozbiljnost da po svaku cenu zaustave strani uticaj u južnoameričkim zemljama, SAD su dokazale 1962. godine tokom Kubanske krize, kada su sprečile sovjetske brodove da dopreme naoružanje ovoj latinoameričkoj državi i kada je svet 13 dana očekivao potez Moskve koja je mogla ili da se povuče ili započne nuklearni rat.

Međutim, svet se od tada poprilično promenio. Po mnogim rešenjima moglo bi se reći da Amerika danas i Bliski istok koristi kao "svoje dvorište", ali je i uticaj Rusije u Latinskoj Americi po mnogo čemu unapređeniji, te više nije nezamislivo da čak tamo uspostave vojne kapacitete kako bi odgovorili američkim pretnjama.

Ruski uticaj u Latinskoj Americi

U Venecueli još uvek traje duboka kriza, opšta ekonomija i energetski sektor su u padu. I dok Amerika podržava opozicionog kandidata Huana Gvaida, vlada u Venecueli je našla saveznika u Rusiji, koja joj dugo pruža finansijsku, vojnu i političku podršku.

Podrška Moskve pomaže da se spreče napori Vašingtona i drugih regionalnih aktera da izvrše pritisak na režim predsednika Nikolasa Madura. Već je poznato da je Rusija poslala određenu vojnu pomoć Venecueli, ali i vojni personal. Venecuela je jedan od većih kupaca ruskog naoružanja, a bila je i domaćin ruskim nuklearnim bombarderima 2008. godine.

Kuba je bila glavni ruski partner u regionu tokom Hladnog rata. Nagli prekid sovjetskih ekonomskih subvencija poremetio je kubansku ekonomiju početkom devedesetih. Novi kubanski lider Migel Dijaz Kanel sada se suočava sa izazovom upravljanja i podmlađivanja ekonomije, ograđujući se od dostignuća revolucionara Fidela i Raula Kastra. Ekonomske poteškoće Kube izazvane su padom subvencioniranog uvoza energije iz Venecuele i zamrzavanjem normalizacije američkih i kubanskih komercijalnih veza koje je nametnula administracija američkog predsednika Donalda Trampa.

Kuba redovno podržava svaki predlog Rusije u Ujedinjenim nacijama, dok Rusija sa druge strane daje redovne kredite sa niskim kamatama, ali ih i snadbeva naftom dok se ne normalizuje situacija u Venecueli i sprovodi rekonstrukciju železnice i energetskog sistema. Moskva finansira i vojnu modernizaciju Kube i razmatra ponovno otvaranje vojnog logističkog centra.

Jedan od najznačajnijih ruskih partnera u Latinskoj Americi je Nikaragva, zemlja koja je odmah priznala Krim kao deo Rusije, podržala ruske napore u sukobu u istočnoj Ukrajini, priznala odmah Abhaziju i Južnu Osetiju. Sa druge strane, Rusija je njihov glavni snadbevač oružjem, a nedavno im je dopremila i 50 najnovijih T-72 tenkova. Moskva je izgradila i jedan od najsavremenijih telekomunikacionih sistema i centar za borbu protiv narkotika. Vlada Nikaragve je 2015. godine izglasala dozvolu da Rusija može da koristi njihove dokove za usidrenje ratne mornarice.

Rusija konstantno razvija odnose sa Brazilom preko BRIKS-a, ekonomske grupe koja uključuje Brazil, Kinu, Indiju, Rusiju i Južnu Afriku. Ekonomija Brazila je najveća u Južnoj Americi, ali političke i ekonomske veze sa Moskvom i dalje su prilično ograničene.

Meksiko je posle Brazila najveći ekonomski partner u ovom regionu, a zvaničnici obeju zemalja redovno naglašavaju značaj povećanja komercijalne trgovine. Rusija gradi svoj uticaj otvaranjem televizija na španskom jeziku i aktivnim učešćem u diskusijama na društvenim mrežama. 

Bolivija je veliki protivnik Amerike, a otvoren kritički stav bivšeg predsednika Eva Moralesa prema Vašingtonu podstakao je probližavanje Rusiji. Bolivija je druga zemlja u Južnoj Americi sa najvećim rezervama prirodnog gasa, a Moskva je poslala svoje stručnjake koji pomažu prilikom eksploatacije. Saradnja između Rusije i Bolivije ogleda se i u međusobnoj podršci u Ujedinjenim nacijama, a 2017.godine potpisan je i sporazum o vojnoj odbrambenoj saradnji, dok još uvek traju pregovori o kompletnom naoružavanju bolivijske vojske.

Prema podacima o ruskom uticaju u Latinskoj Americi jasno je da Moskva ima potencijala da uzvrati na američko širenje uticaja na ruskim granicama. 

Ovo objašnjava suzdržanost SAD po mnogim pitanjama koje se tiču Rusije, a pre svega na sve veću odsutnost iz Ukrajine i iz Crnog mora, jer su očigledno svesni da bi svaka ozbiljnija provokacija Rusije izazvala kontramere - pred njihovom kućom!