MISTERIJA NAJPLIĆEG MORA NA SVETU! Ljudi se utapaju na dubini od samo jednog metra, a sada su naučnici na dnu primetili nešto veoma OPASNO! (VIDEO)

Više od dvadeset reka se ulivaju u njega što utiče ne samo na salinitet već i na izgled dna i njegovu dubinu, pa i na floru oko njega i na faunu unutar njega. Obilje planktona, recimo, ima za posledicu veliko riblje bogatstvo.

Dno je glatko i ravno, i tek se blago produbljuje kako se ide ka sredini mora, ali nikada nije dublje od 13,5 metara. Prosečna dubina je 7 metara, a ogromni delovi mora, u zalivima, zatonima, limanima, lagunama, na prirodnim nasipima, imaju prosečnu dubinu od jednog metra. Neke lagune čak imaju dubinu i od pola metra.

Na nekih 50 km od grada Mariupolj, gde Azovsko more zapljuskuje obalu sela Jurejevke, nalazi se najtajanstvenija tačka u ovom vodenom području. U blizini plitke plaže sanatorijuma Mašinostroitel, gde čak 20 metara od obale dubina jedva prelazi 1 metar, događaju se čudna utapanja ljudi.

I mada to misteriozno mesto obeležavaju bove i znakovi upozorenja, svaki put se pojave ljudi koji prkose sudbini.

U početku se sugerisalo da je to zbog efekta sudara dve struje, što je zapravo formiralo vrtlog.

Drugu hipotezu iznela je geologi Olga Šakula, koja je sugerisala da u ovom delu morskog dna postoji globalni tektonski poremećaj između ploča u podlozi. U trenutku aktivnosti ploče počinju da se previjaju jedna preko druge, a gornji slojevi tla se pomeraju, formirajući pukotine u pesku, gde voda počinje da curi, vukući kupače sa sobom.

Drugi stručnjaci veruju da ljudi u okolini Jurejevke umiru zbog ulaska u vrtloge koji nastaju u kraškim prazninama. Ove podvodne pećine nastaju kao rezultat ispiranja krečnjačke stene na kojoj leži Donbas uz vode Azovskog mora.

Ipak, najverovatniju verziju izneli su naučnici iz istraživačke stanice Azov, koji su dokazali da je uzrok anomalijskih pojava u blizini Jurijevke prisustvo metana u ovom prirodnom rezervoaru. Tokom njihovog istraživanja utvrđeno je da je dno Azovskog mora zasuto sedimentima mulja gde pobebna vrsta bakterija oslobađa gotovo čist metan.

Gas se zbog specifičnosti tla akumulira, a zatim periodično oslobađa što deluje kao vrtlog.

Svaka oluja na Azovskom moru plaže i obale Taganroga i Mariupolja zatrpava teškim crnim peskom, koji nije ništa drugo do slabo radioaktivni torijum koji radnici na plaži ga jednostavno pomešaju sa peskom, jer, prema lekarima, mala izloženost tororijumu blagotvorno utiče na zdravlje, naročito kod hroničnih bolova u nogama.

Prema naučnicima, Azovsko more godišnje godišnje dodaje 20 metara u širinu. To je zbog krečnjačkih i glinenih obala koje se urušavaju usled jakih kiša, uragana i oluja, oduzimajući kuće i ljude.

Zbog svoje male veličine, slano Azovsko more, gde se ulivaju slatkovodne reke Don i Kuban, pretvara se u jedinstveni rezervoar sa slanom vodom i posrednom jezerno-morskom biogeocenozom. U takvim zadivljujućim uslovima, jednako buja život i morskih i slatkovodnih podvodnih stanovnika. Nije slučajno što su Turci ovaj prirodni rezervoar nazvali „Balik-Dengiz“ ili „Riblje more“, jer samo u njemu postoji više od 100 vrsta riba.

U njemu žive i opasne vrste meduza koje kod čovekam mogu da izazovu ozbilje alergijske reakcije.