JAPANCI ZNAJU NEŠTO ŠTO MI NE ZNAMO! Nema karantina, populacija stara, a SMRTNOST NAJMANJA!

Japan nema najnižu stopu smrtnosti od Kovida-19 - u regionu, Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong i Vijetnam svi mogu da se pohvale manjim brojem smrti.

Ali tokom ranih dana 2020. godine, Japan je imao manje smrti od proseka. I to uprkos činjenici da je Tokio u aprilu imao oko 1.000 "smrti viška" - možda zbog Kovida. A opet, za čitavu godinu u celosti, moguće je da će u ovoj zemlji ukupan broj smrti na kraju biti niži nego 2019. godine.

To je posebno upadljivo zbog toga što Japan poseduje mnoge okolnosti koje ga čini ranjivim na Kovid-19, ali nikad nije preduzeo energične mere u borbi protiv virusa kao neki od njegovih suseda.

Šta se desilo u Japanu?

Na vrhuncu epidemije u Vuhanu u februaru, kad su gradske bolnice bile pretrpane, a svet je dizao zidove za kineske putnike, Japan je ostavio svoje granice otvorene.

Kako se virus širio, brzo je postajalo jasno da je Kovid-19 bolest od koje prevashodno umiru stariji i da ga masovno pojačavaju gužve ili produženi lični kontakt. Po glavi stanovnika, Japan ima više starijih ljudi nego bilo koja druga zemlja. Stanovništvo Japana takođe je gusto naseljeno u ogromnim gradovima.

Informer

Širi Tokio ima neverovatnih 37 miliona ljudi i za većinu njih jedini način kretanja je u ozloglašeno pretrpanim gradskim vozovima.

A tu je i odbijanje Japana da posluša savet Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da "testira, testira, testira". Čak i sada, ukupan broj obavljenih PCR testova je 348.000, ili 0,27 odsto japanskog stanovništva.

Niti je Japan uveo izolaciju onih razmera ili strogosti kao u Evropi. Početkom aprila, vlada je uvela vanredno stanje. Ali je samoizolacija bila na dobrovoljnoj bazi. Kompanije koje nisu od esencijalne važnosti za život zamoljene su da se zatvore, ali nije bilo kazni ukoliko odbiju da to učine.

Mnogi blistavi uzori u strategiji prema Kovidu-19, kao što su Novi Zeland i Vijetnam, koristili su stroge mere, uključujući zatvaranje granica, kruta pravila izolacije, testiranje na masovnom nivou i rigorozni karantin - ali Japan nije uradio ništa od toga.

A opet, pet meseci otkako je tamo registrovan prvi slučaj Kovida, Japan ima manje od 20.000 potvrđenih slučajeva i manje od 1.000 smrti. Vanredno stanje je u međuvremenu ukinuto, a život se rapidno vraća u normalu.

Takođe, sve je više naučnih dokaza da je Japan zaista uspeo da zaustavi širenje zaraze - do sada.

Gigant telekomunikacije Softbenk sproveo je testiranje na antitela na 40.000 svojih zaposlenih, koje je pokazalo da je virusu bilo izloženo svega 0,24 odsto njih. Nasumično testiranje 8.000 ljudi u Tokiju i druge dve prefekture pokazao je još niže stepene izloženosti virusu. U Tokiju je pozitivno bilo svega 0,1 odsto stanovništva.

Dok je najavljivao ukidanje vanrednog stanja krajem prošlog meseca, premijer Šinzo Abe ponosno je govorio o "japanskom modelu", nagovestivši da druge zemlje treba da uče od Japana.

Ima li nečeg posebnog u vezi sa Japanom?

Kad biste slušali potpredsednika vlade Taroa Asoa, suština je u "superiornom kvalitetu" japanskog naroda. U danas ozloglašenom komentaru, Aso je rekao da su ga lideri drugih zemalja zamolili da im objasni uspeh Japana.

- Rekao sam tim ljudima: 'Između vaše zemlje i naše zemlje, mindo (kvalitet ljudi) je drugačiji'. I to ih je ostavilo bez teksta i ućutkalo.

Bukvalno preveden, "mindo" znači "nivo ljudi", mada ga neki prevode kao "kulturološki nivo".

To je koncept koji datira još iz vremena carskog Japana i označava osećaj rasne nadmoći i kulturološkog šovinizma. Aso je naširoko osuđen zato što ga je upotrebio.

Ali nema sumnje da mnogi Japanci, pa i neki naučnici, misle da je nešto u vezi sa Japanom drugačije - tzv. "Iks faktor" koji štiti populaciju od Kovida-19.

Informer

Verovatno je relevantno to što neki aspekti japanskih običaja - manje grljenja i ljubljenja prilikom susreta - već sadrže u sebi socijalno distanciranje, ali niko ne misli da u tome leži pravi odgovor.

Profesor Tokijskog univerziteta Tacuhiko Kodama - koji proučava kako japanski pacijenti reaguju na virus - smatra da je Japan možda već ranije imao Kovid. Ne Kovid-19, već nešto slično što je moglo za sobom da ostavi "istorijski imunitet".

Evo kako on to objašnjava: kad virus uđe u ljudsko telo, imuni sistem proizvede antitela koja napadaju agresivni patogen.

Postoje dve vrste antitela - IGM i IGG. Kako ona reaguju može da pokaže da li je neko ranije već bio izložen virusu ili nečem sličnom.

- Kod primarne (nove) virusne infekcije, reakcija IGM-a nastupa prva  kaže mi on. - Zatim se reakcija IGG-a javlja kasnije. Ali kod sekundarnih slučajeva (kada je postojala prethodna izloženost), limfociti već imaju memoriju i tako se samo rapidno pojačava reakcija IGG-a.

Šta se, dakle, dogodilo sa njegovim pacijentima?

- Kad smo pogledali testove, bili smo zapanjeni... kod svih pacijenata reakcija IGG-a usledila je brzo, a reakcija IGM-a bila je kasnija i slaba. Izgledalo je kao da su oni prethodno bili izloženi veoma sličnom virusu.

On smatra da je moguće da je sličan virus već cirkulisao regionom, što bi moglo da objasni nisku stopu smrtnosti, ne samo u Japanu, već i u većem delu Kine, Južnoj Koreji, Tajvanu, Hong Kongu i Jugoistočnoj Aziji.

Ova teorija naišla je na određenu skepsu.

- Nisam siguran kako bi jedan takav virus mogao da ostane ograničen samo na Aziju - kaže profesor Kendži Šibuja, direktor Javnog zdravlja na Kraljevskom koledžu u Londonu i bivši viši savetnik vlade.

Profesor Šibuja ne isključuju mogućnost regionalnih razlika u imunitetu ili opštu genetsku podložnost Kovidu. Ali on je sumnjičav prema ideji "Iks faktora" koji objašnjava razlike u mortalitetu.

On smatra da su zemlje koje su imale određenog uspeha u borbi protiv Kovida to postigle iz uvek istog razloga - uspele su dramatično da smanje prenošenje zaraze.

Japanci su počeli da nose maske za lice pre više od 100 godina još tokom pandemije gripa iz 1919. godine i nikad zapravo nisu prestali. Ukoliko krenete da kašljete ili se prehladite ovde se od vas očekuje da odmah navučete masku kako biste zaštitili one oko vas.

- Mislim da ta maska služi kao fizička barijera. Ali služi i kao podsetnik za svakoga da budu oprezni. Da i dalje moramo da budemo pažljivi u društvu jedni drugih - kaže Keidži Fukuda, specijalista za influencu i direktor Škole javnog zdravlja na Univerzitetu u Hong Kongu.

Japanski sistem traganja za zaraženima takođe seže sve do pedesetih godina prošlog veka kad su se borili sa talasom tuberkuloze. Vlada je uvela nacionalnu mrežu centara javnog zdravlja kako bi identifikovala nove infekcije i prijavljivala ih ministarstvu zdravlja.

Ukoliko se sumnja na prenošenje zaraze u nekoj zajednici, šalje se tim specijalista da otkrije infekcije, oslanjajući se na minuciozni sistem traženja ljudskih kontakata i izolaciju.