Foto:
Planeta
ŠTA NAS ČEKA NA JESEN! Čuveni stručnjak odgovorio na pitanje koje sve muči i otkrio SLABU TAČKU koronavirusa
Istaknuti hrvatski stručnjak i direktor Instituta za biohemiju (IBC2) u Frankfurtu prof. dr Ivan Đikić i odgovorio je na ova pitanja.
"Tokom leta boravimo više na otvorenom prostoru i tada je količina virusa sa kojima su ljudi zaraženi dosta manja što onda dovodi do razvoja blažih simptoma bolesti. Osim toga, populacija koja je sada zahvaćena pretežno su aktivni mladi ljudi kod kojih su pojava simptoma i smrtnost vrlo niski. U letnim mesecima povećava se broj obolelih sa probavnim smetnjama jer se virus tada više širi prljavim rukama i preko usta, a manje vazduhom. Zanimljivo je da je prenos korona virusa među šišmišima, otkud i potiče ovaj koronavirus, primarno preko usta zbog čega nastaje probavna bolest, a ne respiratorna. Dobra vest je da su sadašnje metode izolacije, tretmana i lečenja značajno unapređene što sve dovodi do manjeg broja teško obolelih kojima je potrebna dugotrajna hospitalizacija i korišćenje respiratora. Ali nemojmo zaboraviti da virus nije oslabio i da, dođe li do nekontrolisanog širenja, može da uzrokuje veliku smrtnost u populaciji kao što vidimo u susednim zemljama, ili u Brazilu i SAD, u velikim razmerama", objasnio je Đikić u okviru serijala Doktor onlajn" na sajtu "Večernji hr".
Đikić je sa svojim timom otkrio potencijalnu slabu tačku korone što bi moglo da omogući dvostruku terapijsku strategiju: zaustavljanje širenje virusa i jačanja imunuloškog odgovora na virus. A na pitanje šta nas čeka na jesen odgovorio je:
"Za jesen se najavljuje drugi talas pandemije koji bi prema nekim procenama mogao da bude još intenzivniji nego prvi talas. Brojni faktori će uticati na status pandemije ove jeseni, a među njima se najčešće spominju raširenost koronavirusa u populaciji tokom leta pa pojava drugih respiratornih bolesti, poput gripa u jesen. Mislim da se drugi talas može uspešno izbeći ako se uvedu određene mere koje će većina građana prihvatiti: korišćenje maski, održavanje distance, lična higijena, i ako uspostavimo brža i modernija testiranja na koronaviruse, osiguramo bolju pripremljenosti bolnica i zdravstvenog sistema, koristimo moderne IT tehnologije za praćenje širenja virusa i predviđanje pojave novih žarišta, pa uspešno koristimo lekove koji pomažu da pacijenti s kovidom-19 ne završe na respiratoru. Stoga je najbolje pripremiti se za jesen sa konkretnim planovima i aktivnim radom građana i zdravstvenog sistema".