PROŠIRILE SU SE GLASINE DA SU NORVEŽANI PRONAŠLI NEŠTO NA SVALBARDU, posumnjali su na Ruse, ali ubrzo su dvojica poručnika iz pravca Arktika primetila JAKO SVETLO...

Sve je poćelo kada je avio-patrola norveškog vazduhoplovstva primetila neobične smetnje na radio vezi, a potom ubrzo na tlu uočila čudan objekat u obliku diska.

Na njemu su bili čudni znaci „slični ruskim slovima“. Rupe nalik mlaznicama išle su duž ivice diska. Mediji su odmah sugerisali da je taj objekat novi tip ruske letelice koji se tu srušio, a misteriozno radio ometanje je bilo signal iz crne kutije, za slučaj nužde.

Novine „Folksblat Berlin“ 9. jula 1952. pojasnile su da je disk bio prečnika 48,86 metara i da se sastojao od nekog nepoznatog metala. A simboli slični ruskom jeziku koji se nalaze na instrumentima unutar diska nisu imali nikakve veze sa ruskim, ispostavilo se. Drugi listovi su pisali da Norvežani nisu razumeli dizajn diska i da su morali da pozovu britanske i američke specijaliste.

Da nije reč o ruskoj letelici potvrdilo je i ponašanje Rusije, tačnije tada SSSRa-. Naime, kada se sedamdesetih godina na Svalbardu srušio jedan sovjetskli avion, Rusi su odmah izveli desant na i obezbedili mesto nesreća. Ovog puta nisu se ni oglasili.

Samo tri godine kasnije, iz norveškog Generalštaba stiglo je šokantno zvanično saopštenje.

Izveštaj u „Štutgarten Tagesblat“ od 5. septembra 1955. godine kaže:

"Oslo, Norveška. 4. septembra. Tek sada istraživačko odeljenje norveškog Generalštaba priprema objavljivanje izveštaja o proučavanju ostataka NAO-a, koji se srušio na Svalbard, verovatno početkom 1952. godine “. Šef odeljenja pukovnik G. Dornbil tokom brifinga oficira Ratnog vazduhoplovstva rekao je: „Nesreća na Svalbardu bila je od velike važnosti. Iako nam trenutni nivo naučnog znanja ne dozvoljava da rešimo misteriju, siguran sam da će ovi ostaci sa Svalbarda biti od velike važnosti. Pre nekog vremena, neki nesporazum bio je povod za razgovor da je ovaj disk možda sovjetskog porekla. Ali on - to kategorično tvrdimo - nije izgrađen ni u jednoj zemlji na Zemlji. Materijali korišćeni u njegovoj izradi potpuno su nepoznati svim stručnjacima", rekao je pukovnik Dornbil.

Informer

On je na kraju dodao da istraživačko odeljenje ne namerava da objavi detaljan izveštaj dok se o nekim senzacionalnim činjenicama ne razgovara sa američkim i britanskim stručnjacima.

Posle toga, poručnici Brov i Tulensen, specijalni istražitelji Arktika nakon događaja na Svalbardu, izvestili su da su leteći diskovi nekoliko puta sleteli u polarne regione.

"Mislim da Arktik služi kao neka vrsta baze za nepoznate objekte, posebno tokom snežnih oluja, kada moramo da se vratimo u svoje baze. Tri puta sam video sletanje i poletanje. Jako svetlo čiji intenzitet varira u zavisnosti od brzine u trenutku poletanja ili sletanja ometa posmatranje", rekao je poručnik Tulensen. 

Od tada su pokušaji da se saznaju neki detalji o pronađenom disku nailazili na hladnu tišinu Norvežana, koji su shvatili da su rekli previše. Američka ufološka organizacija NICAP poslala je zahtev norveškoj ambasadi u vezi sa događajima na Svalbardu i dobila odgovor: „materijal o NLO-ima našeg vazduhoplovstva je, generalno, visoko poverljiv i ne može vam biti dostupan“.