SPREMA SE NEŠTO JEZIVO, PRATITE LAVOVE U BOCVANI, JELENE U ŠUMAMA SAD, BELE MEDVEDE NA SEVERU... Objavljeno je alarmantno upozorenje američke profesorke, neće nas uništiti ni atomske bombe, niti ratovi, već...

Ovo upozorenje, zasnovano na rezultatima studije, iznela je vanredna profesorka biologije na Univerzitetu u Vašingtonu Brajana Abrams. Ona je svoju ne baš svetlu prognozu iznela u naučnom članku koji je izašao u časopisu Nauka (Science).

Populacije divljih životinja sve češće su potisnute sa svojih prirodnih staništa i primorane na kontakt sa ljudima, posebno u teškim situacijama uzrokovanim klimatskom krizom koja postaje akutna. Obe grupe su primorane da se bore za resurse i to često dovodi do napada na ljude od strane životinja, ili ljudi napadaju životinje kako bi zaštitili svoje domove, stoku i useve.  

"Mislim da me najviše šokirala raznovrsnost situacija u kojima se to dešava - vidimo da se to događa na zaista visokim nadmorskim visinama u Himalajima, ali i u močvarama, ili u rekama sa krokodilima. Vidimo da se ovaj sukob između ljudi i divljih životinja dešava i u okeanu. Do sukoba dolazi između arktičkih zajednica i medveda dok se morski led brzo topi, gurajući medvede prema ljudskim naseljima gde traže hranu. Istorijski gledano, medvedi koji napadaju ljude bili su retka pojava, ali nakon 2000. godine taj broj počinje da se povećava i to uporedo sa rekordno niskim stvaranjem morskog leda. Na drugom kraju sveta, kenijski nilski konji ubili su lokalne ribare duž obala jezera Naivaša, jer su ih bujične kiše izbacile iz uobičajenih pašnjaka", kaže profesorka Abrams.

Tako je zagrevanje u blizini obala Sjedinjenih Država primoralo kitove da migriraju i traže hranu tamo gde se masovno hvataju rakovi. Kao rezultat toga, životinje su se zaplele u ribarske mreže i uginule. To se dogodilo 2015-2016.

Informer

Još 2018. godine masovna suša dovela je do najezde lavova na farme u Bocvani, o čemu je i vlada ove zemlje načinila izveštaj, navodeći da je reč o veoma ozbiljnom problemu.

U Indiji su dugoročne klimatske promene dovele do smanjenja biljne hrane za plave ovce koje vekovima žive na planinama u područjima Kine, Indije i Mongolije. Životinje su bile primorane da se spuste u nizine i počnu da jedu useve koje su ljudi posejali.

U nekim regionima Sjedinjenim Državama broj jelena se rekordno povećao. Zbog toga je počela da se širi lajmska bolest. Ubrzo je utvrđemo da se povećava broj prenosa infekcije sa životinja na ljude, profesorka Abrams navodi da će to tek biti problem za ljudsku vrstu.

"Situacija sa koronavirusom je dobar primer za to", zaključuje profesorka Abrams.