Foto: Reuters
Planeta
KO JE OLAF ŠOLC, ČOVEK KOJI JE NASLEDIO MERKELOVU?! Tek je četvrti posleratni kancelar iz SPD i prvi od Gerharda Šredera! ŠTA ČEKA SRBIJU?!
Nemački socijaldemokrata Olaf Šolc, tek je četvrti posleratni kancelar iz redova SPD-a i prvi od kako je 2005. godine tu funkciju Merkelova preuzela od Gerharda Šredera. Obećao je da će osnažiti Evropsku uniju i očuvati transatlantska partnerstva u tročlanoj koaliciji.
Šolc uporno tvrdi da u Nemačkoj neće biti nestabilnosti.
- Nemačka je oduvek imala koalicione vlade i uvek je bila stabilna - kazao je on na tečnom engleskom jeziku, stojeći pored statue Vilija Branta, kancelara SPD iz vremena Hladnog rata i dobitnika Nobelove nagrade za mir za podsticanje dijaloga između Istoka i Zapada.
Srbiju čekaju novi pritisci da prizna Prištinu
Analitičari ocenjuju da će odnos buduće nemačke vlade prema Srbiji i Balkanu biti sličan odnosu kakav je imala i Angela Merkel, ali i da će to i te kako zavisiti od toga sa kojim će strankama njegava SPD ući u koaliciju.
Što se tiče Balkana i Srbije, SPD je stava da se perspektiva ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU ne dovodi u pitanje. Međutim, priznanja Kosova je i za nemačke Socijaldemokrate osnovno pitanje napretka na zapadnom Balkanu.
Podsetimo, SPD, najstarija nemačka partija, osvojila je prema preliminarnim rezultatima 25,7 odsto glasova, što je za pet procenata više u odnosu na 2017. godinu, ispred konzervativnog bloka CDU/CSU Angele Merkel, za koji je glasalo 24,1 posto birača.
Šolc se tokom političke karijere pozicionirao kao pouzdani pragmatičar, a njegov politički stil se ne razlikuje puno od Merkelinog. Uprkos tome što potiču iz rivalskih stranaka, Merkelova i Šolc imaju dosta sličnosti, ističe CNN.
Nova politika prema Istoku, Rusiji i Putinu
Olaf Šolc ima jasan stavkad je reč o Rusiji i Vladimiru Putinu.
Uvek je bilo razgovora s Rusijom, kaže Šolc i dodaje da je što se tiče kolektivne bezbednosti, "ispravno da Nemačka deluje zajedno sa drugima".
- Evropa i Rusija bi morale da se vrate kriterijumima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). „To podrazumeva i jasnu izjavu da smo posvec"eni tome da granice u Evropi ne treba više nasilno da se pomeraju. Potrebna nam je nova politika prema Istoku - naglašava Šolc. A Rusija mora da prihvati „da se primenjuje vladavina prava, a ne pravo najjačih".
- On ostavlja utisak smirene, umerene i stabilne osobe - kaže Korina Herst, iz nemačkog Maršal fonda u Briselu. Ona je istakla da se svojom umerenošću Šolc zapravo izdvaja unutar svoje partije.
HOĆE LI FRANCUSKA ISTUPITI IZ NATO, KAO 1966. GODINE?! Le Figaro otkrio ono čega se Pentagon plaši, PARIZ NE VIDI SVRHU ALIJANSE!
- Rukovodstvo SPD-a je većinom levičarski orijentisano i oni ga u početku nisu podržavali. Tako da još ne znamo ko će se okupiti oko njega i kako će uticati na njegov liderski stil - dodaje Herst.
Informer
Suda David Vilp, zamenica direktora Maršal fondacije u Berlinu, smatra da je Šolcu i Merkelovoj zajednički upravo centrizam.
- Ona je uvek upravljala sa pozicije centra i mislim da će i on to pokušati ukoliko postane kancelar, ali će to takođe zavisiti od pravca koji budu zahtevale partije vladajuće koalicije - kaže David Vilp.
Šta sa migrantima i koga deportovati?
Još jedan izazov za buduću vladu Nemačke biće i odnos prema migrantima i izbeglicama. Olaf Šolc o tome ima jasno mišljenje:
- Postoje jasna pravna pravila u pogledu toga ko može ovde da zatraži zaštitu - naime, ako postoje dovoljni razlozi za bekstvo". I ne može svako ko je pobegao da ostane u Nemačkoj, što posebno važi za kriminalce i zločince. „Neko ko počini teške zločine ne može da računa da c"e moc"i ovde da ostane".
Šolc trenutno ne vidi mogućnost za repatrijaciju više od 800.000 izbeglica iz Sirije. S obzirom na to, „najvažniji zadatak" je, smatra, obezbediti da se oni uključe u život u Nemačkoj. Svako od njih mora da dobije mogućnost da stekne dobro obrazovanje, da se zaposli i da ima sve druge moguc"nosti za integraciju.
Šolc koji ima 63 godine, rođen je u nekadašnjoj Zapadnoj Njemačkoj, po čemu se razlikuje od Merkelove koja je odrasla u Istočnoj Njemačkoj. Bio je ministar rada i socijalne zaštite u Merkelinoj prvoj koalicionoj vladi kasnih dvehiljaditih, a 2011. izabran je za gradonačelnika Hamburga i na toj poziciji je ostao do 2018. godine.
DOGOVORITE SE, ILI SE MILO VRAĆA NA VLAST, IZBOR JE JEDNOSTAVAN?! Stranke parlamentarne većine u CG i dalje bez dila - ŠTA DALJE?!
Od tada je radio kao vicekancelar i ministar finansija u Merkelinoj širokoj koalicionoj vladi, što je uticajna funkcija u nemačkoj nacionalnoj politici. Ugled mu je porastao dok je nadgledao velikodušne nemačke programe kompenzacija i subvencija za preduzeća i zaposlene koji su izgubili prihode zbog pandemije.
- On je bio Merkelina desna ruka kada je u pitanju upravljanje zemljom u protekle četiri godine, izuzetno je uticajan u nemačkoj vladi, ali i u Evropi gde predstavlja Nemačku kada su u pitanju politike koje se odnose na evro valutu - dodaje David Vilp.
Vakcina za ceo svet
Buduću vladu Nemačke očekuju mnogi problemi, pre svega dalji tok pandemije korone. Berlin će do kraja 2022. godine uložiti 400 milijardi evra u borbu protiv ekonomske štete izazvane pandemijom.
Situacija je u mnogim drugim zemljama znatno lošija - pandemija je dramatično pogoršala društvenu nejednakost.
- Nemačka ima odgovornost za svet i shvata to ozbiljno - naglašava Šolc.
Proizvodne kapacitete trebalo bi proširili tako da „na raspolaganju bude dovoljno vakcina". Osim toga, milijarde su stavljene na raspolaganje međunarodnim institucijama kako bi se u nabavci vakcina podržale najsiromašnije zemlje, jasan je on.