El Pais o Albaniji, Severnoj Makedoniji i takozvanom Kosovu - ZAŠTO SE DODVORAVAJU SAD I NATO?! Španski list navodi, mnogi RAZLOZI VUKU KORENE IZ PROŠLOSTI!

Kako pdsećaju mediji, u albanskom selu Fuše Kruje nalazi se statua Džordža Buša. Skoplje ima sedište vlade slično Beloj kući, a tzv. Kosovo (Priština), statuu Bila Klintona, bistu Medlin Olbrajt državnog sekretara Amerike koja je lobirala za bombardovanje Srbije 1999.godine pa čak i modnu prodavnicu po imenu Hilari, sa odećom koja oponaša stil Hilari Klinton.

Građani samoproglašenog Kosova, gde je sve češće ime Klinton ili Hilari, često sebe definišu kao "najviše proamerički orijentisane na svetu", piše španski list i dodaje da onda možda i ne iznenađuje, da su prošlog avgusta, kada je Vašington zatražio od svojih partnera da pomognu u evakuaciji civila iz Avganistana, Albanija, tzv. Kosovo i Severna Makedonija bile prve u Evropi koje su se prijavile kao prihvatilište za izbeglice.

Informer

- Bez ikakve rezerve ili uslova - napisala je tada predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani kada je to objavila na svom Fejsbuk nalogu.

Albanija je privremeno prihvatila najviše Avganistanaca 4.000 u svetu, dok ne odu u konačno odredište, uglavnom u Ameriku, dok čekaju vize u studentskim domovima u Tirani ili u hotelima na jadranskoj obali, navodi "El Pais" i dodaje da je skoro tri puta manje samoproglašeno Kosovo pristalo da primi - do 2.000 izbeglica, najviše do godinu dana.

"Amnesti internešenel" je kritikovao neprimernu situaciju u kojoj se izbeglice nalaze u bazi Bondstil, najvećoj američkoj vojnoj bazi u regionu. Nije jasno da li mogu slobodno da se kreću i šta će biti sa onima koji ne prođu novu bezbednosnu proveru kojoj su podvrgnuti oni koji su bili sumnjivi prilikom prve provere, prenosi portal "Kosovo onlajn".

Informer

Severna Makedonija se, sa svoje strane, obavezala da primi 780 Avganistanaca, navodi se u tekstu.
Španski list ocenjuje i da su brzina i obim ovih odgovora - najnoviji znaci jasne prozapadne orijentacije Albanije, tzv. Kosova i Severne Makedonije, koje pridaju ogroman značaj savezništvu sa SAD – uprkos tome što su očigledno sila u opadanju – sa strateški organizovanom organizacijom koja prolazi kroz izazovne trenutke, NATO - pišu.

Albanija se pridružila Atlantskoj alijansi 2009. godine, a Severna Makedonija prošle godine (Grčka je ukinula svoj veto kada je privremeno nazvana Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija pristala da promeni ime). Takozvano Kosovo takođe teži da uđe u NATO, ali ne može jer ga neke članice, uključujući Španiju, ne priznaju kao državu, podseća El Pais.

Pored druge velike zapadne sile, EU koja je usredsređena sve više na svoje probleme nego na horizont priključenja prepun oblaka početak pristupnih pregovora Tirane i Skoplja je paralizovan, a tzv. Kosovo je samo potencijalni kandidat, signali lojalnosti sa američkim prijateljem imaju još više smisla.

Španski list navodi da etnički Albanci – većina u Albaniji i na Kosovu i Metohiji, a manjina u Severnoj Makedoniji podržavaju ovaj pristup sa posebnim entuzijazmom. Anketa Nacionalnog demokratskog instituta prošlog aprila pokazuje da je vrednovanje SAD i NATO među kosovskim Albancima i dalje veoma visoko: 4,8 od pet, osam desetina više od EU. U Severnoj Makedoniji podrška pridruživanju Uniji je pala na 69 odsto (sa 80 odsto u 2014), ali stavovi o Vašingtonu i Atlantskom savezu ostaju stabilni.

Informer

El Pais ocenjuje da mnogo toga ima veze i sa istorijom. Podseća da su Amerika istovremeno, država koja je predvodila bombardovanje Srbije, veliki pobornik kosovske deklaracije o nezavisnosti, simbol slobode Albanaca pod brutalnom komunističkom diktaturom Envera Hodže, ključni partner za ulazak Skoplja i Tirane u NATO, protivteža na Balkanu uticaju Kine i Rusije, saveznika Srbije...

Španski list ocenjuje i da tzv. Kosovo ima dodatni razlog da pogleda preko Atlantika. Iako se radi o funkcijama koje nisu vezane za nacionalne interese, sa nepoverenjem posmatra što specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i šef evropske diplomatije Žozep Borelj dolaze iz dve od pet država koje ne priznaju Kosovo kao državu - Slovačke i Španije, piše "El Pais".