ŽESTOK NAPAD NEMICA NA PUTINA! Berbok i Lambreht se obrušile na Rusiju i njenog lidera, novopečene perjanice Berlina krenule u ofanzivu, na ovome neće ostati...

Novimenovana nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht pozvala je krajem decembra, pred polazak u posetu Litvaniji, na uvođenje jačih sankcija Rusiji koja je rasporedila dodatni broj vojnika blizu svoje granice sa Ukrajinom, a nekoliko dana ranije, njena koleginica, nova nemačka šefica diplomatije Analena Berbok upozorila je Rusiju da će platiti "visoku političku i ekonomsku cenu" ako preduzme bilo kakve vojne korake protiv Ukrajine.

Odgovorni za bilo koju agresiju treba da snose "lične posledice" rekla je Lambreht za nemački nedeljnik Bild am Zontag i dodala da Nemačka i njeni saveznici imaju "na meti" ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovo okruženje.

"Treba da iscrpimo sve mogućnosti diplomatskih i ekonomskih sankcija", dodala je ministarka, koja iz redova Socijaldemokrata, a na tu dužnost je stupila u decembru, kada je formirana nova vladajuća koalicija u Nemačkoj.

Rekla je da svaki dodatni korak treba da se sprovede u saglasnosti sa saveznicima.

U istom tonu nastupila je i Berbok, istakavši potrebu da se koordiniše zajednički evropski stav o gomilanju ruskih vojnih snaga blizu granice sa Ukrajinom. Rekla je da „nema pregovora o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine“ i da prioritet mora biti izbegavanje vojne eskalacije.

Informer

"Rusija bi platila visoku političku i ekonomsku cenu za ponovno kršenje ukrajinske državnosti", kazala je Berbok tokom zajedničke konferencije za novinare sa francuskim ministrom za Evropu i spoljne poslove Žan-Ivom Le Drijanom.

Berbok je dodala da se rešenje može nači samo na diplomatskom putu i da su i ona i Le Drijan spremni da se angažuju po tom pitanju.

Ovako agresivan istup novopečenih nemačkih ministarki mnogi analitičari komentarišu kao deo berlinskog i briselskog kursa prema Moskvi, ali ne može da bude ne primećeno da su se "zaletele" i da će tek morat ida nauče kako se sa Rusijom i ruskim predsednikom razgovara.

Podsetimo, Nemačka je stopirala izdavanje dozvole gasovodu Severni tok 2 koji ide od Rusije, ispod Baltika do severne Nemačke i sasvim je izvesno, prema tvrdnjama Berlina, da neće biti odobrena u prvoj polovini 2022. Evropi zbog toga preti ozbiljna gasna kriza, sa nesagledivim posledicama poput nestašica, zaustavljanja rada fabrika, potpunog ekonomskog kolapsa i socijalnih nemira.