OTVORENO PISMO NEMAČKIH INTELEKTUALACA ŠOLCU ZGOG UKRAJINE! Šok poruka više od 20 naučnika, političara, javnih ličnosti... Kancelaru rekli ono što mnogi Nemci misle...

Potpisalo ga je oko 20 naučnika, političara i kulturnih ličnosti zemlje, među kojima je i bivša potpredsednica Bundestaga Antje Volmer.

Pismo objavljeno u Berliner cajtungu prenosimo u celosti:

Poštovani kancelare Šolc,

Mi smo ljudi različitog porekla, političkih stavova i stavova prema politici NATO-a, Rusije i savezne vlade. Svi duboko osuđujemo ovaj neopravdani rat Rusije u Ukrajini. Jedinstveni smo u upozorenju na nekontrolisanu eskalaciju rata sa nesagledivim posledicama po ceo svet i u protivljenju produženju rata i krvoproliću isporukom oružja.

Snabdevanjem oružjem, Nemačka i druge zemlje NATO-a su de facto postale ratna strana. I tako je Ukrajina postala i bojno polje za sukob između NATO-a i Rusije oko bezbednosnog poretka u Evropi, koji godinama eskalira.

Ovaj brutalni rat u srcu Evrope vodi se na račun ukrajinskog naroda. Istovremeno, ekonomski rat koji je sada pokrenut ugrožava snabdevanje ljudi u Rusiji i mnogim siromašnim zemljama širom sveta.

Izveštaji o ratnim zločinima se gomilaju. Iako je teško proveriti u postojećim uslovima, mora se pretpostaviti da će u ovom ratu, kao iu drugim pre njega, biti počinjena zverstva i da će se brutalnost povećavati sa njegovim trajanjem. Još jedan razlog da se to brzo okonča.

Rat krije realnu opasnost od eskalacije i vojne eskalacije koja se više ne može kontrolisati – slično kao u Prvom svetskom ratu. Crvene linije se povlače, koje zatim prelaze akteri i kockari sa obe strane, a spirala se nastavlja korak dalje. Ako odgovorni ljudi poput vas, poštovani gospodine savezni kancelaru, ne zaustave ovakav razvoj događaja, kraj će biti još jedan veliki rat. Samo ovaj put sa nuklearnim oružjem, široko rasprostranjenim razaranjem i krajem ljudske civilizacije. Izbegavanje sve većeg broja žrtava, razaranja i dalje opasne eskalacije mora stoga imati apsolutni prioritet.

Informer

Uprkos izveštajima o uspehu ukrajinske vojske u međuvremenu: ona je daleko inferiornija od ruske i ima male šanse da dobije ovaj rat. Cena produženog vojnog otpora, bez obzira na mogući uspeh, biće više uništenih gradova i sela i više žrtava među ukrajinskim stanovništvom. Isporuke oružja i vojne podrške NATO-a produžavaju rat i čine diplomatsko rešenje dalekim.

Pravo je da se zahtev "Oružje dole!" pre svega uputi ruskoj strani. Ali u isto vreme, moraju se preduzeti dalji koraci da se što pre okonča krvoproliće i raseljavanje ljudi.

Koliko god da je gorko povlačenje od nasilja koje krši međunarodno pravo, to je jedina realna i humana alternativa dugom, iscrpljujućem ratu. Prvi i najvažniji korak bio bi zaustavljanje svih isporuka oružja Ukrajini, u kombinaciji sa trenutnim prekidom vatre o kojem će se pregovarati.

Zato pozivamo nemačku vladu, zemlje EU i NATO da prestanu da isporučuju oružje ukrajinskim trupama i da ohrabre vladu u Kijevu da prekine vojni otpor protiv obećanja o pregovorima o prekidu vatre i političkom rešenju. Ponude Moskvi o kojima je već razgovarao predsednik Zelenski – moguća neutralnost, sporazum o priznanju Krima i referendumi o budućem statusu republika Donbasa – nude pravu šansu da to učini.

Pregovori o brzom povlačenju ruskih trupa i obnavljanju teritorijalnog integriteta Ukrajine treba da budu podržani predlozima samih zemalja NATO-a u vezi sa legitimnim bezbednosnim interesima Rusije i njenih susednih zemalja.

Informer

Da bi se što pre zaustavilo dalje masovno uništavanje gradova i ubrzali pregovori o prekidu vatre, savezna vlada bi trebalo da predloži da gradovi koji su trenutno pod opsadom, koji su najugroženiji i do sada uglavnom nerazrušeni, kao što su Kijev, Harkov i Odesa, postanu „nebranjeni gradovi”. Objasniti protokol uz Ženevsku konvenciju iz 1949. godine. Zahvaljujući konceptu koji je već definisan u Haškoj konvenciji o kopnenom ratu, brojni gradovi su uspeli da spreče razaranje tokom Drugog svetskog rata.

Preovlađujuća logika rata mora biti zamenjena hrabrom logikom mira i mora se stvoriti nova evropska i globalna arhitektura mira, uključujući Rusiju i Kinu. Naša zemlja ovde ne sme da stoji po strani, već mora da igra aktivnu ulogu.

S poštovanjem,

PD dr Johanes M. Becker, politikolog, bivši generalni direktor Centra za
Istraživanje sukoba u Marburgu

Danijela Dan, novinarka, književnica i publicista, članica PEN-a

dr Rolf Gossner, advokat i publicista, Međunarodna liga za ljudska prava

Jirgen Grasslin, savezni portparol DFG-VK i Aktion Aufschrei ‒ Zaustavite trgovinu oružjem!

Joachim Guilliard, publicista

dr Luc Jochimsen, novinar, TV urednik, poslanik 2005-2013

Kristof Kramer, hirurg, Međunarodni lekari za prevenciju nuklearnog rata IPPNV (Nemačka sekcija)

Prof.dr. Karin Kulov, politikolog

dr Helmut Lohrer, ​​doktor, međunarodni savetnik, IPPNV (Nemačka sekcija)

Prof.dr. Mohsen Massarrat, politikolog i ekonomista

dr Hans Miselvic, Komisija za osnovne vrednosti SPD

Rut Miselvic, protestantska teologinja, bivša predsednica Akcionog pomirenja
mirovne službe

Prof.dr. Norman Paech, stručnjak za međunarodno pravo, bivši poslanik nemačkog Bundestaga

Prof.dr. Verner Ruf, politikolog i sociolog

Prof.dr. Gert Somer, psiholog, bivši član odbora Centra za
Istraživanje sukoba u Marburgu

Hans Kristof Graf fon Sponek, bivši pomoćnik generalnog sekretara UN

dr Antje Volmer, bivša potpredsednica nemačkog Bundestaga

Konstantin Veker, muzičar, kompozitor i pisac