MOŽE LI UN DA KAZNI RUSIJU? Zelenski svoj predlog predstavio kao jednostavno rešenje, međutim, postoji velika prepreka!

Atlantski savez je u aprilu 2014. u saopštenju objavljenom na internetu obrazložio da je, “uprkos tome što nije bilo odobrenja SB UN”, operacija NATO protiv Srbije “pokrenuta da bi se sprečilo masovno i dugotrajno kršenje ljudskih prava i ubijanje civila” na Kosovu. U SB nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999. tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, kad su nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta podržale samo Rusija, Kina i Namibija dok je ostalih 12 članica bilo protiv.

Prošlo je nešto više od dva meseca otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Od tada se pritisak na Moskvu pojačao, protiv nje su donete sankcije bez presedana u modernoj istoriji, dok se vode razgovori o širenju NATO i eskalaciji konflikta.

A napori organizacije koja bi trebalo da bude zadužena upravo za ovakve globalne krize su zapeli.

Informer

Koliko su efikasne UN?

Rusija je jedna od pet stalnih članica SB, što joj daje moć da stavi veto na bilo kakvu bezbednosnu rezoluciju. Do je dovelo do pitanja koliko su zaista efikasne UN u vremenima konflikta i šta može da se uradi da se njihova trenutna struktura reformiše.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je početkom aprila u virtuelnom obraćanju Savetu kritikovao UN, predlažući da se Moskvi ukine članstvo u SB “kako ne bi mogla da blokira odluke o sopstvenoj agresiji”, te reforme ili raspuštanje organizacije.

Generalna skupština UN je u utorak konsenzusom usvojila odluku da će se svaka upotreba veta u SB naći na njenom razmatranju. Nacrt rezolucije, nezvaničnog naziva “veto incijativa”, sastavio je Lihtenštajn sa desetinama kosponzora, uključujući SAD i Veliku Britaniju. Sad kad je usvojena, u bilo kom trenutku kad jedna od pet stalnih članica – Kina, SAD, Rusija, Britanija ili SAD – upotrebe veto da blokiraju rezoluciju u najmoćnijem telu UN, to će zahtevati sastanak GS na kojem će sve članice organizacije moći da kažu šta misle o tome.

Kako funkcioniše veto u UN?

Pitanje veta u SB je sporna tema već dugi niz godina. U praksi, Savet ima zvanične i nezvanične debate koje vode do rezolucija ili odluka, a ti zvanični dekreti su poput zakona koje usvajaju skupštine, sa jednom ključnom razlikom – nisu svi glasovi isti.

Pet stalnih članica saveta mogu da stave veto na značajne rezolucije, a prema Povelji UN samo one imaju tu moć. Kad jedna od stalnih pet članica glasa protiv rezolucije, suštinski je okončava, iako je možda svih 14 ostalih glasalo za. To što stalna članica može da blokira rezoluciju znači da nema ničeg da se plaši od bilo kojeg predloga SB kojeg smatra neprihvatljivim. Jednostavno glasa i stvar je gotova.

“Ruski obrazac zloupotrebe veta”

Većina rezolucija završi usvajanjem većinskim brojem glasova ili čak konsenzusom. 

Do sada je Rusija bila najčešći korisnik veta, iza nje su SAD i Britanija. “CBS njuz” navodi da je Moskva godinama koristila svoju moć veta da spreči rezolucije SB protiv svojih vojnih taktika u Ukrajini a prethodno i u Siriji, a te rezolucije su su – za razliku od onih Generalne skupštine – primenjive prema međunarodnom pravu.

- Posebno smo zabrinuti zbog sramnog ruskog obrasca zloupotrebe svog prava na veto u poslednje dve decenije – rekla je američka ambasadorka u UN Linda Tomas Grinfild, koja je podržala novu rezoluciju GS.

Kad je Rusija 2014. anektirala Krim, stavila je veto na rezolucije koje se tiču nje i Ukrajine, a tri godine kasnije je upotrebila pet veta, sve protiv rezolucija usmerenih na rešavanje konflikta u Siriji i upotrebu hemijskog oružja. Rusija je tada tvrdila da je motiv za upotrebu veta bilo mešanje UN u nacionalna pitanja država članica.

Informer

Mogu li UN da kazne Rusiju uprkos vetu?

Opcije su tu ograničene. Predlog Zelenskog da se Rusija izbaci iz SB zvuči kao jednostavno rešenje, međutim tu postoji začkoljica.

- Postoji član (6) u Povelji UN koji kaže da zemlje mogu da se izbace iz čitavih UN. Ali, da se to uradi treba vam preporuka SB, a Rusija može upotrebiti svoj veto da blokira tu preporuku. I tako ste u zamci – rekao je portalu "NPR Ilionois" Ričard Gauen, direktor Međunarodne krizne grupe UN.

Prema UN, članicu koja je uporno kršila principe Povelje GS može da izbaci iz organizacije na preporuku Saveta bezbednosti. Ali, to se nikad nije dogodilo u istoriji UN. Ipak, GS može suspendovati problematičnu članicu na preporuku SB, koji joj takođe može obnoviti prava.

Ali, ako bi većina članica SB glasala za izbacivanje Rusije, čak i ako Moskva stavi veto na to, sama akcija bi bila simbolična i poslala bi snažan signal međunarodnoj zajednici i samoj Rusiji. UN su već uradile slično kad su 93 članice – među kojima i Srbija - izglasale suspendovanje Rusije iz Saveta za ljudska prava. Moskva je nakon toga u saopštenju navela da se povlači iz ovog tela.

Šta dalje?

Nova odluka GS predviđa da se ubuduće sednice tog tela sazivaju u roku od 10 dana nakon što se u SB iskoristi pravo veta. U takvim situacijama na dnevnom redu biće pitanje zbog kojeg je uložen veto koji, međutim, GS neće imati pravo da ospori.

GS može da usvoji svoj dokument, ali nije u poziciji da ospori veto jer rezolucije ovog tela, za razliku od onih koje usvoja SB, nisu obavezujuće.

Britanska misija u svetskoj organizaciji pozdravila je rezoluciju kao način da se “celom članstvu UN da glas o upotrebi veta”.

Kristijan Venavezer, ambasador Lihtenštajna u UN, rekao je u pismu upućenom članicama GS da je rezolucija “smisleni korak da se ojačaju Generalna skupština i multilateralizam”. Gouen je “CBS njuzu” ocenio da je ovo “dobra ideja da se signalizira da postoje stvari troškovi po reputaciju u vezi sa korišćenjem veta”.

- Ako veto inicijativa uspe, pretpostavljam da će SAD ili njene saveznice podneti rezoluciju kojom se zahteva pomoć za Marijupolj (razorena ukrajinska luka) na šta će Rusija da uloži veto. To će onda pokrenuti novi mehanizam Generalne skupštine i staviti Rusiju na (njeno) mesto – istakao je.

Informer

Da li će zavlačenje procedure u mehanizmu UN dovesti do nekog rezultata ostaje da se vidi. Istorija pokazuje da se odluke svetske organizacije mogu ignorisati, kako je bilo u slučaju bombardovanja Srbije.