Šire se informacije da je Putin teško bolestan! O čemu se radi?

Tokom 12-minutnog snimka sastanka sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, Putin je prikazan pogrbljen, kako se čvrsto drži za sto i udara nogama dok mu je lice bilo primetno otečeno. Video je uzburkao duhove komentatora društvenih mreža, uključujući bivšu poslanicu konzervativaca Luiz Menš, koja je na Tviteru zaključila da ruski predsednik ima Parkinsonovu bolest.

Ovu tvrdnju izneli su i brojni britanski tabloidi. Njihovi tekstovi i drugi medijski sadržaji uključivali su komentare profesora strateških komunikacija, nekoliko političkih analitičara i stručnjaka za govor tela. Ali među njima nije bilo lekara.

Bez pregleda nema dijagnoze

Ovo verovatno nije slučajnost. - Malo je verovatno da će pravi neurolozi ovo komentarisati jer su naučeni da nikada ne komentarišu zdravlje ljudi koji nisu njihovi pacijenti - rekao je za DV Džon Hardi, neurogenetičar sa Britanskog instituta za istraživanje demencije.

Ističući činjenicu da je on neurogenetičar, a ne neurolog, Hardi je podelio svoje mišljenje o Putinovom zdravlju kao nekome ko proučava bolesti mozga.

- Po mom mišljenju, nema znakova parkinsonizma. Nije izgledao dobro, ali nije Parkinsonova - kaže on.

Rej Čadhuri, neurolog sa Univerziteta u Londonu, se slaže.

- Gledajući taj kratki video, ne mogu da nađem nijedan dokaz koji bi rekao da Putin ima parkinsonizam - rekao je Čadhuri za DV.

Parkinsonovu bolest i parkinsonizam je neverovatno teško dijagnostikovati i mogu se utvrditi samo detaljnim neurološkim pregledom te osobe, objasnio je Čadhuri.

- Otok lica ili drhtavica mogu biti uzrokovani mnogim razlozima i nisam primetio drhtavicu - rekao je Čadhuri.

Karolina Rasel, izvršna direktorka instituta Parkinsonove bolesti u Velikoj Britaniji, ponovila je Hardijeve stavove kada je zamoljena za stručno mišljenje o snimku. Ona je istakla da je Parkinsonova bolest složeno stanje sa preko 40 simptoma u rasponu od fizičkih do psihičkih i da je zbog toga nemoguće dijagnostikovati 12-minutnim snimkom.

- Ona utiče na sve drugačije. Bez definitivnog dijagnostičkog testa, ovo je nešto što se može potvrditi tek nakon pregleda neurologa ili specijaliste. Mediji i onlajn spekulacije su beskorisne - rekla je Rasel.

Ćutanje Kremlja dovodi do spekulacija

Nije neuobičajeno da ljudi spekulišu o zdravlju najmoćnijih svetskih lidera. Mediji su pomno pratili bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji je bio pozitivan na COVID-19 2020. godine, kao i epizode drhtavice bivše nemačke kancelarke Angele Merkel 2019. i operacije debelog creva pape Franje prošlog leta.

Kremlj godinama nije govorio ništa o Putinovom zdravlju, što je podstaklo novinare i politikologe da analiziraju svaki potez ruskog predsednika, pokušavajući da otkriju bilo kakve znake slabosti ili bolesti. Glasine u kojima se tvrdi da Putin ima rak štitne žlezde, ozbiljne probleme sa leđima, pa čak i psihozu, postale su deo Putinovog standardnog medijskog diskursa.

Ovo se pogoršalo tokom pandemije COVID-19, kada je Putin bio u potpunoj izolaciji, odbijajući da priđe drugim svetskim liderima na globalnim samitima i konferencijama, i zahtevajući od onih koje je sreo da se prethodno izoluju i testiraju.

Ruska invazija na Ukrajinu u februaru navela je medije i analitičare da spekulišu da je izolacijom ruski predsednik dobio većinu obaveštajnih podataka od nekolicine određenih ljudi koji su možda, a možda i nisu, govorili punu istinu, i možda su pali u narcisoidno stanje. Psihoza.