PUTIN ĆE NA OVOM MESTU SLOMITI NATO?! Zapadni stratezi upozoravaju, prvih sat vremena biće presudno, pitanje je samo da li će će imati toliko vremena... OVO JE AHILOVA PETA ALIJANSE! (VIDEO)

"NATO mora da se pripremi za obranu svoje najslabije tačke – koridora Suvałki", objavio je ugledni američki spoljnopolitički časopis Forin Polici. Koridor Suvałki na poljsko-litavskoj granici dug je 100, a širok 64 km vazdušne linije i najranjivija je tačka NATO-a u Europi.

Suvalki koridor je posle Ukrajine najužarnije mesto u Evropi, gde bi mogla da se dogodi eksplozija, tvrde geostratezi NATO pakta. Ove tvrdje posebno se se aktuelizovale nakon najave Finske i Švedske da će ući u NATO.

Rusija bi mogla da krene u zauzimanje koridora dugog oko 65 km koji bi mogoa da preseče alijansu na dva dela i odvojiti Poljsku od Litvanije i spoji eksklavu Kalinjingrad sa Belorusijom i sa svojom maticom.

Ime koridora dovodi se u vezu sa istoimenim gradom na severoistoku Poljske na granici sa Litvanijom. Zapravo to je međa četiri države-  Poljske, Litvanije i Belorusije i Rusije (eksklava Kalinjingrad) na samom obodu Baltičkog mora.

Značaj ovog koridora je utoliko veći jer Kalinjingradska oblast izlazi na Baltik, koji osim što je pomorska komunikacija Rusije ka otvorenom moru i Atlantiku, je i ekonomska žila kucavica Rusije, jer upravo po dnu Baltičkom moru prolaze dva gasovoda Severni tok 1 i 2 koji je trn u oko SAD i Poljske, a za Rusiju i Nemačku predstavljaju strateški ekonomski projekat.

Informer

NATO strahuje da bi rusija mogla da prekine linije snabdevanja NATO iz Poljske prema Baltičkim državama. Na taj koridor naslanja se i najbliži saveznik Moskve Belorusija. Inače ovaj vijugavi kopeni pojas Suvalki se naziva od strane Litvanaca. Poljaci ga zovu i Sejni i zapravo naslanja se na tri grada. Pomenuti Suvalki i još dva - Punsk i Sejni.

Ovaj region nije gusto naseljen, nema industriju, priroda je idealno utošiste za mnoge biljne i životinjske vrste. Putevi su jako retki, nema aerodromaji, a vozom se od Varšave stiže posle pet sati putovanja. Autobusom još toliko uz pauze. Put povezuje poljsku prestonicu sa litvanskom granicom.

Sam Suvalki se nalazi na samo 30 kilometara jugozapadno od granice sa Litvanijom. Ima 69.000 stalnih stanovnika koji žive na površini od 65,5 km2.

E sad planeri NATO smatraju da na tom putu te snage bile bi ugrožene od strane ruske vojske iz eksklave Kalinjingrad, kao i od snaga grupisanih u Belorusiji. Tu se misli podjednako na rusku i belorusku armiju. Naime, NATO doživljava belorusku vojsku kao de fakto, premda i ne de iure kao deo ruskih oružanih snaga. Upravo sinhronizovani napad koji bi krenuo sa boka presekao bi Baltik i Poljsku i time omogućio da ruska vojska pregazi za svega nekoliko dana Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Planeri alijanse smatraju ovaj koridor simbol slabosti Zapada, odnosno, to je "ahilova peta" poljske odbrane. To su uočili i Poljaci daleke 2016. jer sposobnost Baltika da se održi zavisi od toga koliko će vojska moži da drži otvoren ovaj koridor da kroz njega stignu kao pomoć američki tenkovi i vojska.

Informer

Loši putevi, slabi mostovi...

Postoji još jedan problem, kvalitet puteva nije dovoljno dobar da bi mogli da izdrže težinu NATO oklopnjaka, tenkova... Saobraćajnice, mostovi nisu sposobni da izdrže nosivost tenkova i oklopnih vozila od 70-75 tona. Mostovi preko reke Visle mogu da izdrže nosivost do maksimalno 50 tona, a to je pogodnost za ruske tenkove čija težina ne prelazi 43 tone.

Poljaci su ranije upozorili da u toj zoni ni oni, ni saveznici iz NATO nemaju dovoljno pontonskih mostova u slučaju da dođe do rušenja mostova, a većina nije pogodna za velike reke u Evropi. Pri tome problem su i amfibijske sposobnosti ruksih tenkova i BVP koje su mnogo bolje nego zapadne. 

Javnost na Zapadu o značaju koridora Suvalki zainteresovao je bivši komandnat NATO u Evropi, penzionisani general Ben Hodžis. On je o ovom koridoru prvi put govorio decembra 2015. i o njegovoj opasnosti da se zauzme i da u toj zoni kako Rusi u Kalinjingradu, tako i beloruska vojska u toj državi imaju na rastojanju od 95 kilometara u zoni tog koridora velike vojne poligone na kojima se odvijaju vojne vežbe i koje NATO, pa i ovaj general smatra da su nedovoljno transprentne i mogu da posluže za presecanje ovog koridora.

Pola godine kasnije u tu zonu prva je ušla mehanizovana pešadija sa oklopnim borbenim vozilima točkašima tipa Strajker. Prodefilovali su ovuda. Već 2017. NATO je u toj zoni razmestio 3.200 vojnika koji su fomrirani u četiri borbene grupe jačine svaka od 600 do 1.000 vojnika. Naravno ključna uloga odbrane ovog koridora poverena je Poljskoj, ali ono od čega se najviše strahuje jeste brza mobilizacija ruske vojske.

Informer

Kako bi izgledala odbrana koridora

Hipotetičkii odbrana koridora predviđa sinhronizovani udar sa mora i vazduha po Kalinjingradu, pa i po Sankt Peterburgu kako bi se Rusiji naneli ogomni gubici i zaustavilo zauzimanje koridora. RAND korporacija predviđa da bi za odbarau ovog koridora bilo potrebno sedam mehanizovanih brigada, uključujući i tri teške oklopne brigade, sa podrškom iz vazduha i sa mora.

Kalinjingrad je u fokusu svih NATO generala, a američki vojni stratezi smatraju da njena glavna vrednost leži u mogućnosti da pojača rusku invaziju na Baltik sa istoka uz istovremeno napredovanje sa jugozapada, da pomogne da se zatvori Suvalki koridor, plus da se istočne članice alijanse zastraše iskanderima.

Zašto, ako ikada dođe do rata Rusije i NATO, eliminacija ruske vojske u Kalinjingradu mora biti prioritet, još u prvom satu konflikta. Zapravo ne sme da bude čekanja, mora da izvede raketni i bombarderski napad, da ruska vojska bude paralisana. Zato je potrebno ojačati što više snaga u Poljskoj i baltičkim državama, smatraju zapadni stratezi.