"NEŠTO DOLAZI!" Dramatično upozorenje šefa JP Morgana: Ne znam da li je to malo nevreme ili superoluja‘

Potpuno je očigledno da je inflacija tu, da se dobro usidrila, te se sada otvara pitanje stiže li nam uz nju zbog različitih faktora i ekonomska kriza. Kod novog prognoziranja recesije ne radi se o analizama ili izjavama uvijek skeptičnih ekonomista ili komentatora koji kao da zazivaju ekonomske nevolje, nego o stavovima ljudi kojima zbog poslova puno više odgovaraju optimistični scenariji, ali moraju biti realni, piše Jutarnji list.

Samo tokom srede dva krupna imena u korporativnom svetu najavila su moguću recesiju.

Prvi je velika zvezda planetarnih finansija, glavni izvršni direktor JPMorgan Čejsi Džejmi Dimon, a druga je Don Flicpatrik, superuspešna fond-menadžerka koji sada upravlja bogatstvom Džordža Sorosa.

Treba obratiti pažnju da osobe koje upravo najavljuju recesiju nisu ekonomisti institucija i kompanija, kojima je posao da neprekidno prognoziraju različite ishode, nego ljudi koji na osnovu procena donose investicijske odluke za svoje kompanije i klijente teške stotine milijardi dolara. Zato kad oni najavljuju krizu nipošto se ne radi o zanimljivom spekuliranju uz kafu, nego o informacijama koje treba prihvatiti za bolje orijentisanje.

'Uragan je tu dole uz put i stiže u našem smeru, poručio je Dimon i pojasnio kako 'ne znamo radi li se o malom nevremenu ili superoluji. Ali je bolje da se pripremite.' Dimon je prvenstveno govorio o stanju američke ekonomije, nad kojoj su se nadvili oblaci te je u 'meteorološkom' žargonu nastavio: 'Trenutno je kao sunčano, stvari se odvijaju dobro, svi misle kako Fed može srediti (inflaciju, op.a.)", upozorio je Dimon, nakon čega su deonice JPMorgana izgubile na vreednosti 1,8 posto (ukupno u ovoj godini 18 posto).

Intrigantno je da čak niti ekonomisti JPMorgana u svojim službenim projekcijama još nisu najavili recesiju, nego su samo smanjili procene rasta u 2022. s 3 na 2,4 posto, a u 2023. s 1,4 na 1 posto. Pa ipak Dimon je rekao kako se pripremaju za turbulencije s konzervativnom strukturom bilansa jer moraju da 'zaštite sami sebe od rizika kako bi mogli da služe klijentima u teškim vremenima'.

Informer

Američka potrošnja 

Fitcpatrik je upozorila na niz faktora koji bi mogli da vode prema recesiji takođe u Sjedinjenim Državama, ali nije želela da se izjasni o vremenskom horizontu kada će se tačno recesija dogoditi. Tvrdi da je to teško, ako ne i nemoguće predvideti.

"Ako gledati cene na tržištima, tržišta je prema tim cenama (recesiju, op.a.) očekuju ubrzo, u kontekstu 2023., zavisno od vrste imovine koju gledate."

I Dimon i Fitcpatrik smatraju da američka potrošnja i nagomilane ušteđevine tokom pandemije mogu da amortizuju recesioni udar.

S takvom procenom slaže se više uglednih ekonomista, poput Džejsona Furmana s Harvarda, koji govori da će snaga američkih potrošača činiti razliku između umerene i teške recesije. Analitičari Goldman Saksa ocenjuju da bi u Sjedinjenim Državama i zbog gomilanja ušteđevina tokom pandemije i snažnog privatnog sektora mogli da izbegnu ozbiljnu recesiju.

Nažalost, ovi optimistični pogledi na moguću krizu u Sjedinjenim Državama teško mogu da važe i za Stari kontinent. Iako SAD i EU dele slične probleme s robusnom inflacijom, ekonomske perspektive vrlo su različite, kao i uzroci inflatornog trenda. Razliku u problemima SAD i EU opisao je analitičar finansijskih tržišta Robert Armstrong. Razložio je zbog čega EU trpi sličnu inflaciju kao SAD, iako nije imala tako izdašne stimulanse kao Amerika:

Informer

Troškovi u Evropi

"Najveća razlike su u zaposlenosti i nadnicama. Napeto američko tržište rada (uz višak ušteđevina) podržavaju visoku potražnju. U Evropi nije tako; tamo se potrošnja domaćinstava u ključnim ekonomijama evrozone nije oporavila od pandemije… Ukupni odrađeni radni sati ispod su pretpandemijske nivoa, što ukazuje na slabo tržište rada. A nadnice još nisu veliki dedo evropske inflacijske priče. Sumirano, šira slika ukazuje na inflaciju izazvanu potražnjom u Sjedinjenim Državama, a troškovima u Evropi".

Pri tome je ključni zaključak Armstronga kako ECB mora nešto da učini u zaustavljanju rasta cena, koje prvenstveno generiše rast cene energije, jer do sada nije učinila ništa, ali to ne znači značajnu promenu evropskih perspektiva.

"Rastući troškovi energije i hrane znače da Evropa ide prema ozbiljnom usporavanju, ako ne recesiji. Koliko će biti duboka i dugačka nepoznato je. Ali ulazak centralne banke u to usporavanje može biti dobra vest za evropsku rizičnu imovinu", poručio je Armstrong.

Ukratko: Inflaciju već imamo u EU, sada bi uz nju mogli da imamo i recesiju. EU trpi puno snažnije ekonomske udarce nego SAD zbog sukoba u Ukrajini i geopolitičke krize, a nema tako snažne potrošače.