SRBIMA SVEJEDNO, KO GOD DA BUDE, UDARIĆE NA NAS... BRITANIJA NA NOGAMA, KO MENJA DŽONSONA?! Liz Tras, Džeremi Hant, Ben Volas...

Listu mogućih kandidata Rojters započinje ministarkom spoljnih poslova Britanije Liz Tras, miljenicom vladajuće Konzervativne partije, koja je prve dve godine Džonsonovog premijerskog mandata provela kao ministarka trgovine, a prošle godine je imenovana za glavnog britanskog pregovarača sa Evropskom unijom.

Mesto je jedno, a kandidata mnogo

Tras je sada zadužena da se bavi trgovinskim problemima u vezi sa Severnom Irskom koji su nastali nakon Bregzita, a zbog njenog tvrdog stava po tom i drugim pitanjima britanska javnost je često povezuje sa Margaret Tačer, navodi Rojters.

Rojters potom ističe bivšeg britanskog ministra spoljnih poslova Džeremija Hanta, koji je zauzeo drugo mesto prilikom izbora novog lidera u okviru Konzervativne stranke 2019. godine kada je pobedio Džonson, a ranije ove godine je izjavio da njegova ambicija da postane premijer "nije potpuno nestala".

Sledeći kandidat je ministar odbrane Ben Volas, koji je poslednjih meseci prestigao Liz Tras i postao najpopularniji član vlade među članovima Konzervativne partije, zahvaljujući njegovom odnosu prema ukrajinskoj krizi.

Bio je ministar bezbednosti od 2016. godine do preuzimanja sadašnje uloge, a pobrao je simpatije kada je njegovo odeljenje prošle godine evakuisalo britanske državljane i saveznike iz Avganistana, kao i zbog slanja oružja u Kijev.

Rojters kao mogućeg kandidata pominje i Rišija Sunaka, koji je u utorak podneo ostavku na mesto ministra finansija, rekavši da britanska javnost "s pravom očekuje da vlada mora biti kompetentna i ozbiljna", a do prošle godine je bio favorit za naslednika Džonsona.

Porasla mu je popularnost zbog njegovog ekonomskog paketa za ublažavanje posledica epidemije kovida-19, koji je uključivao program zadržavanja radnih mesta kojim je sprečena masovna nezaposlenost, ali je kasnije kritikovan, jer britanskim domaćinstvima nije davao dovoljnu podršku u vezi sa povišenim troškovima života i što je zajedno sa Džonsonom prekršio protivepidemijske mere.

Za njima slede Sahid Džavid, prvi ministar koji je podneo ostavku u znak protesta kada je Džonson optužen da je krio saznanja da je jedan konzervativni poslanik počinio seksualno uznemiravanje.

Informer

Tu je i Nadim Zahavi, novoimenovani ministar finansija, koji je ostavio utisak na britansku javnost kao „ministar za vakcine" u vreme kada je Britanija brzo razvila vakcinu protiv kovida-19.

Sledi Peni Mordaunt, bivša sekretarka odbrane, koju je Džonson otpustio kada je postao premijer nakon što je podržala njegovog rivala na izboru lidera u okviru Konzervativne stranke, kao i Tom Tagenhat, predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove i bivši vojnik koji se borio u Iraku i Avganistanu i Suela Brejverman, glavni tužilac i pristalica Bregzita, koju su advokati žestoko kritikovali tokom njenog mandata, ocenjujući da je britanska vlada prekršila međunarodno pravo u vezi sa trgovinom sa Severnom Irskom, navodi britanska agencija.

Srbima svejedno, biće protiv nas!

Ako se pogleda britanska politika na Balkanu u poslednjih 200 godina vidimo da iza svih pobuna i revolucija stoje upravo Englezi. 

Nije slučajno, primećuje istoričar Aleksandar Rastović, ni što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći ovih dana o licemernom ponašanju Kvinte na Kosmetu, izdvojio pored Nemačke - Britaniju. 

- Slično je bilo devedesetih, kada je nakon Dejtonskog sporazuma takođe Velika Britanija činila sve da izađe u susret hirovima bošnjačkog rukovodstva. Nedavno smo videli i inicijativu da se ponovo pred UN pokrene pitanje genocidnosti srpskog naroda - podseća istoričar, imajući na umu da je Britanija 2015. već pokušala da kroz Savet bezbednosti UN progura rezoluciju kojom bi srpski narod bio proglašen genocidnim, ali ju je zaustavio veto Rusije.

Kad je reč o ponašanju Britanije u 19. veku, Rastović, koji je doktorirao na srpsko-britanskim odnosima, ukazuje da je upravo Britanija na Berlinskom kongresu 1878. predložila da Austrougarska dobije pravo okupacije Bosne i Hercegovine. 

On konstatuje da i danas engleski premijer i ministri prednjače u rusofobiji ali i u srbofobiji i nepoverenju prema svemu što dolazi od slovenskih naroda.

Informer

- To je politika koja je ustanovljena krajem 18. veka a kulminirala je tokom Krimskog rata. I danas kad se čitaju britanski mediji zaprepašćuje s kolikom mržnjom se odnose prema svemu što dolazi iz Rusije. To samo podseća na ono što je Britanija radila tokom 19. i 20. veka. Reč je o kontinuitetu jedne politike koja eskalira u najgorem mogućem obliku - napominje naš sagovornik.

Podsetimo, nakon formalnog potvrđivanja odluke o podnošenju ostavke, uobičajeno je da izbor novog lidera Torijevaca traje oko mesec i po dana, jer, posle isticanja kandidatura i programa, broj kandidata mora biti sveden na samo dva kako bi se članstvo pismima izjašnjavalo o novom predsedniku stranke.

Kandidaturu za lidera može da istakne svako ko uživa podršku osam poslanika.

Informer

Džonsonva ostavka usldila je nakon što je do srede uveče više od 50 ministara i pomoćnika podnelo ostavke za samo 24 sata.
Ostavke su usledile nakon što se Džonson izvinio, kako je rekao, za grešku, jer nije shvatio da je bivši ministar Kris Pinčer nepodoban za posao u vladi nakon što su protiv njega podnete optužbe za nedolično seksualno ponašanje.
Kris Pinčer, čija je uloga bila da održava disciplinu među torijevskim članovima parlamenta, podneo je ostavku u pismu koje je krajem juna uputio Borisu Džonsonu, a zatim ga je Konzervativna partija suspendovala zbog incidenta koji je izazvao u pijanom stanju, u kojem je navodno dodirivao dvojicu muškaraca na jednom događaju.
Pored toga u aprilu britanski premijer kažnjen je zbog kršenja pravila kovid karantina nakon što je prisustvovao okupljanju na svoj rođendan u junu 2020. godine.
Džonson se izvinio jer je otišao na zabavu u Dauning stritu tokom prvog lokdauna.
Prošlog meseca on je odboru Donjeg doma britanskog parlamenta rekao da su on i njegovi saradnici poštovali sve smernice, a sada odbor istražuje da li je premijer svesno obmanuo parlament.
Ostavci birtanskog premijera doprineo je i rast inflacije u 2022. godini, koja iznosi 9,1 odsto, kao i povećanje poreza i troškova života.