NAMAGARČILA AMERIČKE SLUŽBE! Puštena na slobodu NAJPOZNATIJA ŠPIJUNKA u SAD, decenijama USPEŠNO RUŠILA planove CIA i FBI!

Ona je skoro dve decenije špijunirala za kubanske vlasti dok je radila kao analitičar u Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji SAD, piše Bi-Bi-Si.

Nakon njenog hapšenja 2001. godine, zvaničnici su rekli da je skoro u potpunosti razotkrila američke obaveštajne operacije na ostrvu, dok je jedan rekao da je ona među "najštetnijim špijunima" koje su SAD uhvatile.

„Kubanci su bili dobro upoznati sa svime što smo znali o njima“

Šefica kontraobaveštajne službe tokom predsedništva Džordža V. Buša, Mišel Van Kliv, rekla je Kongresu 2012. da je Montes „kompromitovala sve, skoro sve, što smo znali o Kubi i kako smo delovali na Kubi“.

„Dakle, Kubanci su bili svesni svega što znamo o njima i mogli su to da iskoriste u svoju korist. Osim toga, mogla je da utiče na procene o Kubi u razgovorima sa svojim kolegama, a imala je mogućnost da informacije koje je dobila prosledi drugim moćnicima“, rekao je Kliv.

Nakon hapšenja, Montes je optužena za otkrivanje identiteta četiri američka špijuna i ogromne količine poverljivog materijala. Osuđena je na 25 godina zatvora, a presudni sudija ju je optužio da je ugrozila "ceo narod".

Bila je motivisana ideologijom

Međutim, za razliku od drugih špijuna visokog profila uhvaćenih tokom Hladnog rata, Montes je bila motivisana ideologijom, a ne ličnom dobiti.

Pristala je da radi za kubanske obaveštajne službe delimično zato što se protivila aktivnostima Reganove administracije u Latinskoj Americi. Generalni inspektor Ministarstva odbrane naveo je u izveštaju da veruje da je bila besna zbog američke podrške nikaragvanskoj desničarskoj pobunjeničkoj grupi Kontras, koja je osumnjičena za ratne i druge zločine u zemlji, piše Bi-Bi-Si.

Prvi put joj se 1984. obratila koleginica sa Univerziteta Džons Hopkins nakon što je izrazila svoje neodobravanje američkih akcija u Nikaragvi, kasnije je predstavljena kubanskom obaveštajcu i na večeri u Njujorku je „bez oklevanja pristala da radi preko Kubanaca kako bi „pomogla „Nikaragvu“, stoji u izveštaju glavnog inspektora.

Skoro 20 godina se sastajala sa kubanskim kuvarima u restoranima u Vašingtonu

Godinu dana kasnije, otputovala je u Havanu na obuku, a zatim se pridružila Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji, gde je na kraju postala viši analitičar.

Svakih nekoliko nedelja, skoro 20 godina, sastajala se sa kubanskim rukovodiocima u restoranima u Vašingtonu i pored toga slala šifrovane poruke sa strogo poverljivim informacijama putem „pejdžera”, odnosno malih bežičnih telekomunikacionih prijemnika.

Ona je na kraju uhapšena u septembru 2001. nakon što su američke obaveštajne službe primile dojavu da je državni službenik izgleda kubanski špijun. Jedan od agenata FBI rekao je da je izgledala stoički prilikom hapšenja, piše Bi-Bi-Si.

Montesova će, po izlasku iz zatvora, biti pod nadzorom pet godina nakon puštanja na slobodu, a njeno korišćenje interneta biće praćeno. Takođe će joj biti zabranjeno da radi za vladu ili da kontaktira strane agente bez dozvole.

Međutim, jedan od agenata FBI-ja, Pit Lap, rekao je da misli da je malo verovatno da će ona pokušati da ponovo uspostavi kontakt sa kubanskim agentima.

„Taj deo njenog života je završen. Uradila je ono što je uradila za njih. Ne mogu da zamislim da rizikuje svoju slobodu“, rekao je Lap.