INFORMER U NOVOJ ATRAKCIJI ISTANBULA! Erdogan napravio svetsko čudo od stare kasarne - "Ovo je stepenica ka konačnom cilju Turske!"

U Istanbulu je početkom godine posle godinu i po obnove, ponovo otvorena kasarna "Rami", ali njena namena je sada potpuno promenjena! Turisti koji opsedaju grad na Bosforu, upravo su "Rami" od nedavno uvrstili na spisak atrakcija koja se mora posetiti, a impozantna građevina je i ekipu Informera ostavila bez daha.

Dovoljno je reći da je "Rami" sada preuređena u najveću biblioteku u Turskoj i jednu od najvećih u Evropi i svetu, a prilikom otvaranja ovog kompleksa turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je rekao je da zdanje nije kreirano samo kao biblioteka, već po uzoru na kulturne centre u kojima se mogu održavati različite manifestacije i skupovi.

Informer

Kompleks novootvorene biblioteke "Rami" izgrađen je u stilu narodnog vrta, a pored toga što se u njemu nalazi čak dva miliona knjiga svih kategorija nauka i umetnosti, posetioci imaju pristup internetu, kafeterijama i galerijama, a svakako je i šetnja njenim dvorištem posebno zadovoljstvo. 

U krugu biblioteke se nalazi i jezero na koje sleću galebovi, pa svi oni koji se u ovaj raj knjiga upute kako bi izučavali neku od oblasti, mogu da naprave pauzu na savršenom mestu za odmor.

Biblioteka ima i ucionicu u kojoj se izučavaju balkanski jezici.

Studentkina lingvistike Merve Jilmaz koju smo na kratko prekinuli u učenju, kaže da, od kada je "Rami" otvorena, dobija bolje ocene na fakultetu.

- Studiram italijanski jezik i književnost, ali moram priznati da nisam bila uspešna u prvoj godini studija. Međutim, koleginice su me pozvale da dođem ovde i probam da se koncentrišem... Hvala Bogu pa se otvorila ova biblioteka, jer od kad ovde učim ispite polažem kao od šale. Popijem kafu pored jezera, družim se sa kolegama... Sve je savršeno. Ovde sam se upoznala i sa srpskom književnošću, imamo sekciju i prezentaciju svake zemlje kada je reč o jeziku i piscima - kazala nam je Merve.

Posebno je zanimljivo da je biblioteka za mlade i sve posetioce otvorena 24 sata tokom svih sedam dana u sedmici, a na ekranima se u svakom trenutku se može videti koliko posetioca je u biblioteci.

Informer

Svaka prostorija biblioteke ima tačnu namenu, pa pored sekcija koje su poređane po naukama, tu su i one za đake nižih razreda osnovnih škola, ali i mališane koji ovde dolaze kako bi sa vaspitačima učestvovali u igrama inteligencije.

Prilikom otvaranja "Rami" biblioteke turski predsednik Redžep Tajim Erdogan je kazao da je upravo sa ovom ustanovom Turska bliža svom cilju.

- Približavamo se korak po korak našem cilju da 100. godišnjicu osnivanja naše Republike dočekamo sa 100 novih biblioteka. Turska će nastaviti da uvozi knjige iz celoga sveta i međunarodni karakter biblioteke "Rami" učiniti mnogo izraženijim - kazao je tom prilikom Erdogan.

Odeljenja za sve uzraste

Inače, Biblioteka "Rami" ima pejzažnu površinu od 51.000 kvadratnih metara, po čemu je najveća na svetu. Ima kapacitet od 4.200 sedećih mesta, po čemu je među tri najveće u svetu. Poseduje i odeljenja za sve uzrasne grupe, počevši od igraonice i radionica za najmlađe u dobi do tri godine.

U ovom impozantnom kompleksu se održavaju različite nacionalne i međunarodne izložbe, konferencije i manifestacije.

Tu su i posebni eksponati kao što je Ataturkova biblioteka, odeljak sa rukopisima, kao i sala za izložbe. Izložbena sala Fatiha Sultana Mehmeta je zaista posebna jer broji oko 250.000 rukopisa i dva miliona u arhivi.

Među njima su i rukopisi koji pripadaju Mehmedu Drugom Osvajaču, koji je osvojio Istanbul i bio jedan od najznačajnijih sultana XV veka, pa posetioci mogu videti knjige koje su njegova lična kolekcija, a jedinstvene su po tome jer ne postoji nijedna kopija ovih štiva. 

Istanbul prestonica dobre muzike

Inače, Turska sve više ulaže i u dobru muziku, pa je tako ove godine u maju organizovan i Simpozijum o horskoj muzici (WSCM), koji je okupio najbolje svetske horove i stručne govornike u istorijskim prostorima Bejoglua i posebno u Kulturnom centru Ataturk.

Tema Svetskog simpozijuma o horskoj muzici je bila "Promena horizonata", koja je za cilj imala poštovanje tradicija zajedničkog pevanja, predstavljanje različitih regiona sveta i pokrivanje što je moguće više različitih oblika horske muzike. Učestvovalo je preko hiljadu umetnika i više od 2.000 učesnika iz 28 različitih zemalja, od kojih su neki i iz Srbije.