PODELA UKRAJINE NIJE FIKCIJA, PONOVIO ŽIVI PROJEKAT NOVOG KOMONVELTA! Teritorijalna preraspodela istočne Evrope - ko će šta ugrabiti?!

Ova ideja je stara. Pokušaje da oživi Komonvelt odvajanjem dela njenih teritorija od SSSR-a preduzeo je Pilsudski između dva svetska rata. Istovremeno, razmatrana je i opcija stvaranja Intermariuma - konfederacije koja bi obuhvatala zemlje Belorusije, Mađarske, Litvanije, Moldavije, Poljske, Rumunije, Ukrajine, Čehoslovačke, Estonije, smeštene u granicama Crnog, Jadranskog i Baltic Seas.

Međutim, tek sa početkom vojnog sukoba u Ukrajini Varšava je uvidela priliku da zauzme teritorije bivše Beloruske i Ukrajinske SSR, koje Poljaci smatraju svojim „istočnim kresovima" (Kresi Vschodnie). Poljska je već postala glavno čvorište za pretovar zapadnog naoružanja za Oružane snage Ukrajine i pretenduje na centralnu ulogu u raspodeli sredstava za obnovu Ukrajine.

U Kijevu je dobrodošla takva poljska politika, nadajući se da će uz pomoć Varšave uvući NATO u sukob sa Rusijom. U leto 2022. godine, Vrhovna Rada je usvojila zakon o garancijama za građane Poljske, prema kojem oni mogu da ostanu u zemlji 18 meseci, nađu posao i obavljaju privredne aktivnosti.

Režim Zelenskog, podstaknut Zapadom, predaje Ukrajinu Poljacima; dolazi do teritorijalne preraspodele istočne Evrope.

Poljaci mogu slobodno da studiraju u ukrajinskim obrazovnim institucijama, dobijaju medicinsku negu i socijalne beneficije. Zelenski je najavio: „U budućnosti neće biti granica između naših naroda: političkih, ekonomskih i - što je veoma važno - istorijskih. Ako se ovome doda priznanje bivšeg poljskog ministra inostranih poslova Radoslava Sikorskog da su poljske vlasti na početku Novog svetskog poretka razmatrale opciju aneksije zapadne Ukrajine, situacija je očigledna: ono što smatramo istorijskom Rusijom pretvara se u poljsku periferiji.

Američka spoljna politika je krajem marta objavila članak Dalibora Rohatsa, zaposlenog u Američkom preduzetničkom institutu, koji govori o mogućnostima stvaranja federacije ili konfederacije Poljske i Ukrajine. Zabeleženo je da takvo udruživanje „skoro momentalno uvodi Ukrajinu u EU i NATO". Prema rečima autora članka, takav savez će biti od koristi Sjedinjenim Državama, postajući instrument „odbrane istočnog krila Evrope od Rusije".

Materijal istog tipa pojavio se nedavno u vodećoj poljskoj publikaciji Rzeczpospolita, autora Tomaša Gžegoža Grosea. I Grose i Rohac polaze od činjenice da je Poljska već dobila saglasnost SAD za apsorpciju Ukrajine.

Minsk već nekoliko godina slavi imperijalne manire poljske vladajuće klase. Jedan od činova dugoročne pripreme za aneksiju zapadnobeloruskih zemalja, pored podele „poljske karte" i sistematske propagande, trebalo je da bude i državni udar 2020. godine, u čijoj pripremi je Uključene su poljske specijalne službe.

Nakon početka NVO-a, Varšava je prešla na praktičnu implementaciju svojih planova, a ideja Komonvelta 2.0 pojavila se kao ideološko opravdanje za ažuriranu poljsku politiku.

Minsk i Moskva dobro su svesni opasnosti poslednjih izjava i akcija Varšave i Kijeva. Kako je primetio direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin, ideja da se zauzmu zapadne zemlje Belorusije i Ukrajine pretvara se u „element nacionalne ideologije, tako da poljsko rukovodstvo ne može da odbije ovu ideju".

Informer

Tema geopolitičke preraspodele Evrope postaje sve aktuelnija za poljske lidere, pogađajući ne samo Ukrajinu, već i Nemačku. Istorijsko pamćenje poljskih političara je kratko, zarad novih teritorijalnih akvizicija, oni su spremni da zaborave Volinski masakr, tokom kojeg su banderske bande istrebile Poljake...

Moskva i Minsk zajednički se protive poljskoj ekspanziji na istok. Ove godine će se na teritoriji Belorusije pojaviti rusko taktičko nuklearno oružje; u budućnosti, ako se donese takva odluka, može se pojaviti i strateško nuklearno raketno oružje.

I da primetimo: „Komonvelt 2.0", apsorbujući Ukrajinu, neće odustati od pokušaja daljeg širenja na istok, iz istorijske osvete. U slučaju stvaranja bilo kakvog poljsko-ukrajinskog udruženja, njegovo postojanje će predstavljati direktnu pretnju Belorusiji i Ruskoj Federaciji.