HOROR! VEŠTAČKA INTELIGENCIJA IZMIČE KONTROLI! Čitanje misli više nije naučna fantastika, uskoro ostajemo i bez MENTALNE PRIVATNOSTI?!

Iako je dekoder jezika prvenstveno namenjen da pomogne onima koji su izgubili sposobnost komunikacije, stručnjaci su priznali da ova tehnologija pokreće i neka etička pitanja poput pitanja „mentalne privatnosti”.

Tako su sproveli dodatne testove koji su pokazali da se dekoder ne može koristiti na subjektima koji ranije nisu dozvolili AI da satima trenira na njihovoj moždanoj aktivnosti tokom skeniranja funkcionalne magnetne rezonance (fMRI).

„Naš sistem funkcioniše na nivou ideja, semantike, značenja“

Prethodna istraživanja su pokazala da moždani implant može omogućiti ljudima koji su izgubili sposobnost govora da sriču reči ili čak rečenice.

Međutim, naučnik Aleksandar Hut sa Univerziteta Teksas u SAD navodi da dekoder njegovog tima „radi na drugom principu”.

- Naš sistem funkcioniše na nivou ideja, semantike, značenja - rekao je Hut na konferenciji za novinare. Reč je o tehnologiji koja može da rekonstruiše jezičke forme bez invazivnog moždanog implanta, odnosno stručnjaci su uspeli da mapiraju kako reči, fraze i značenja podstiču reakcije u delovima mozga koji obrađuju jezik.

Koristili GPT-1 model - prethodnik tehnologije implementirane u ChatGPT

Oni su uneli ove podatke u jezički model neuronske mreže koristeći GPT-1 (prethodnik tehnologije implementirane u ChatGPT). Pre toga, obučili su model da predvidi kako će mozak reagovati na percipirani govor, a zatim suziti opcije dok ne pronađe najbliži odgovor.

Da bi testirali tačnost modela, subjekti su slušali različite sadržaje tokom fMRI skeniranja, a dekoder je uspeo da uhvati suštinu onoga o čemu su razmišljali. Na primer, kada je učesnik čuo rečenicu „Još nemam vozačku dozvolu“, model je odgovorio sa „još nije počeo da uči da vozi“.

Naučnici su priznali da se dekoder mučio sa ličnim zamenicama kao što su "ja" ili "ona", ali je uspevao da shvati suštinu radnje čak i kada su subjekti smišljali svoje priče ili gledali nijeme filmove, piše AFP.

Etički problemi

Bioetičar David Rodrigez-Arias sa Univerziteta u Granadi u Španiji, koji nije učestvovao u novoj studiji, smatra da se ovde susrećemo sa određenim etičkim problemima, odnosno da se na taj način približavamo budućnosti u kojoj su mašine "sposobane da čitaju misli“. Istovremeno je upozorio da se tako nešto može desiti protiv volje ljudi, na primer dok spavaju.

Naučnici koji su radili na istraživanju Ine očekivali su ovakve primedbe. Zbog toga su sproveli testove koji su pokazali da njihov dekoder ne radi na nekome ko ranije nije bio obučen o tome kada analizira moždanu aktivnost.

Pored toga, tri učesnika mogu zbuniti dekoder ako žele. Dok su slušali podkast, subjektima je rečeno da broje do sedam, da zamišljaju životinje ili da smisle drugu priču. Sve ove taktike su "sabotirale" dekoder, rekli su stručnjaci.