SMUČIO IM SE BRISEL! EVROPLJANI SVE VIŠE VERUJU MOSKVI! Narod smatra da je Rusija žrtva u ratu, iz EU najavljuju obračun sa "propagandom"!

Visoka zvaničnica EU je u intervjuu nemačkom listu Bild u nedelju upozorila da su proruski narativi u porastu među stanovništvom članica, i da sve više ljudi u tom smislu vidi ukrajinski sukob. 

Češka političarka i veteranka Evropske komisije, koja trenutno služi kao potpredsednica za vrednosti i transparentnost, izrazila je zabrinutost zbog sve veće popularnosti ruskih stavova o pitanjima poput sukoba u Ukrajini.

- U mnogim zemljama sve je veći narativ da Rusija nije agresor, već žrtva. U Slovačkoj više od 50 odsto stanovništva veruje u teorije zavere, uključujući i one o ruskom agresorskom ratu. Sve do danas potcenjujemo uticaj ruske propagande - rekla je ona.

Problem saglasnosti građana EU sa ruskim stavom je u tome što Moskva „ulaže milijarde u svoju propagandu, a mi jedva da radimo bilo šta da joj se suprotstavimo“, tvrdi Jourova. Ona je pozvala države članice da više ulažu u „strateške komunikacije i borbu protiv dezinformacija“.

Nemačka je, sugeriše Jourova, posebno važna meta za Rusiju. Ona je rekla da je zabrinuta zbog „infiltracije mirovnog pokreta“ u zemlji.

- Tvrditi da je neko ko snabdeva oružjem ratni huškač izuzetno je opasno. Ovo služi samo za slabljenje podrške Ukrajini - objasnila je ona.

Ona smatra da ruska medijska mreža Raša tudej (RT) mora ostati zabranjena, a da je „nezavisnim“ ruskim medijima sa sedištem u evropskim zemljama potrebna podrška, dodala je ona.

Komesarka je pohvaila cenzuru EU nad RT-om, opisujući kanal ne kao medij, već kao „ratno propagandno oružje“ kome nema mesta u Evropi.

- Umesto toga, trebalo bi da podržimo nezavisne ruske medije. Mnogi od njih su ovde u Berlinu i u drugim evropskim gradovima - predložila je ona.

Njena kancelarija navodno stoji iza nastojanja da se u EU uvede zakon za suzbijanje „stranih agenata“. Politiko je izvestio o istraživanju neprofitnih organizacija u martu, koje su upitane da li imaju strane izvore finansiranja. Ovo je sprovedeno uoči zakonodavnog paketa namenjenog „odbrani demokratije“.

Moskva tvrdi da sukob u Ukrajini potiče od nekontrolisane ekspanzije NATO-a u Evropi i neuspeha zapadnih zemalja da poslušaju ruska upozorenja. Poslednji pokušaj deeskalacije situacije preduzela je ruska vlada 2021. godine, ali joj je rečeno da je njena zabrinutost neosnovana i da Ukrajina ima pravo da traži članstvo u vojnom bloku predvođenom SAD. Iz perspektive Rusije, sukob je deo proksi rata Zapada protiv nje.