KAO NIJE ZBOG RUSIJE, ALI VEĆINA U EVROPI VRAĆA OBAVEZAN VOJNI ROK! I ne samo to, drastično su povećeli vojne budžete i proizvodnju oružja!

Nemačka je, na primer, 2011. godine ukinula obavezno služenje vojnog roka, a vojna obaveza može da se aktivira samo ukoliko Bundestag utvrdi da postoje napetosti ili da je neophodna odbrana. Isto je ili slično u mnogim drugim evropskim zemljama. 
 
Samo šest evropskih članica NATO-a zadržalo je vojnu obavezu od 1993. godine do danas. Velika Britanija, SAD i Kanada imaju profesionalne vojske već 50 ili više godina.
         
Posle ruske agresije na Ukrajinu, mnoge evropske države ne samo da su povećale svoje budžete za odbranu, već razmatraju i ponovno uvođenje vojnog roka, a za sada je samo nekoliko zemalja preduzelo značajne korake u tom smeru.
        
Ubrzo nakon ruske aneksije Krima, Ukrajina (2014) i Litvanija (2015) ponovo su uvele vojnu obavezu za muškarce od 18 do 26, odnosno 25 godina.
         
Posle ruske agresije na Ukrajinu prošle godine, ukrajinska vlada je usvojila zakon prema kojem svi muškarci između 18 i 60 godina mogu da budu pozvani u vojsku.

Letonija je jedna od tri zemlje članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom i sada želi ponovo da uvede vojnu obavezu od 2024. godine, kada će svi muškarci od 18 do 27 godina morati da završe vojnu obuku od 11 meseci. 

Od 2028, svake godine treba da bude regrutovano 7.500 Letonaca, a toliko je, prema podacima NATO-a, ta zemlja imala profesionalnih vojnika 2022. godine.
   
Druge dve zemlje članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom su Estonija i nova članica Finska koja nikada nije ni ukidala vojnu obavezu.

U Rumuniji su 2015. godine propali pokušaji da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, a o tome se ponovo razgovara od proleća ove godine. 

Informer