ŠTA SE DESILO JUČE U RUSIJI?! VELIKA ANALIZA AMERIČKOG INSTITUTA! Prigožina ništa nije moglo da zaustavi do Moskve, Lukašenko izlazi kao najveći pobednik!

Američki institut objašnjava da su ruske vlasti mobilisale Rosgvardiju, ali nije bilo „nikakvih dokaza ili snimaka koji bi sugerisali da su se jedinice Rosgvardije sukobile sa Vagnerom u bilo kom trenutku“.

Misija Rosgvardije je zaštita od unutrašnjih pretnji po bezbednost ruske vlade, kao što je napredovanje na Moskvu, i primetno je da se Rosgvardija nije angažovala iako je Vagner zaplenio kritična vojna sredstva u Rostovu na Donu i uništio ruske vojne letelice.

Iako je čečenski lider Ramzan Kadirov takođe saopštio da je mobilisao svoje snage, Čečeni se takođe nisu suprotstavili Vagneru. ISW smatra da je takvo ponašanje „u skladu sa Kadirovljevim glavnim ciljem da održi sopstvene snage unutrašnje bezbednosti“.

Lukašenko ima uticaj na Prigožina

Oni zaključuju da organi unutrašnje bezbednosti Kremlja nisu odgovorili na samostalne vojne snage koje su zauzele štab južnog vojnog regiona i napredovale ka Moskvi. Veruju da je Vagner verovatno mogao da stigne u predgrađe Moskve da je Prigožin odlučio da im to naredi.

Oni tvrde da je Lukašenkova uloga u zaustavljanju vojnog napredovanja ka Moskvi bila „ponižavajuća za (ruskog predsednika Vladimira) Putina i da je Lukašenku možda pružila druge pogodnosti“. Oni smatraju da uspešni Lukašenkovi pregovori sa Prigožinom ukazuju na to da Lukašenko ima uticaj na Prigožina koji bi mogao da iskoristi za deeskalaciju situacije.

Informer

Lukašenko će verovatno pokušati da iskoristi deeskalaciju oružane pobune za unapređenje svojih ciljeva, kao što je odlaganje formalizacije rusko-beloruske unije ili sprečavanje Putina da upotrebi beloruske snage u Ukrajini.

ISW spekuliše da je Prigožin shvatio rok postavljen svim neregularnim snagama da potpišu ugovore sa vladom kao „egzistencijalnu pretnju njegovom sopstvenom političkom (a možda i ličnom) opstanku“.

Prigožin je verovatno naljutio mnoge Vagnerovce

Pretpostavljaju da se on „kockao da zadrži Vagnerovu grupu kao nezavisnu silu, verovatno nameravajući da obezbedi prebeg u ruskoj vojsci, ali precenjujući sopstvene izglede“. Navodna brzina i koordinacija Vagnerovih akcija sugeriše da je Prigožin „gotovo sigurno planirao ovaj pokušaj unapred“, što se slaže sa izveštajima američkih medija da su američki obaveštajci počeli da sumnjaju da Prigožin planira da preduzme akciju protiv Moskve pre dve nedelje.

Naučni centar takođe sugeriše da je pobuna možda oslabila podršku Prigožinu među ultranacionalističkom zajednicom, pa čak i unutar samog Vagnera, pošto je primorala regionalne vlasti i organizacije za regrutovanje povezane sa Vagnerom da osude pokušaj.

Informer

Prigožin je takođe verovatno razljutio mnoge Vagnerovo osoblje i simpatizere time što nije nastavio svoj pokušaj marša na Moskvu. Sporazum koji je posredovala Belorusija takođe bi mogao da uznemiri osoblje Vagnera, jer označava kraj napora da se Vagner spreči da bude podređen Ministarstvu odbrane.

U ovom trenutku nije jasno da li je Prigožin obezbedio podršku Vagnerovih komandanata ili nižeg osoblja pre nego što je navodni dogovor postignut, a mnogi zaposleni u Vagneru će verovatno biti nezadovoljni izgledima da potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane, da budu demobilisani ili raspoređeni van Ukrajine.