Putin treba poput Bizmarka i Staljina da zatvari imperijalni prostor! Dugin najavio šta sledi, za Zapad ovo je smrtna presuda!

Jurjev je, piše Aleksandar Dugin, na njoj izgradio svoju intrigantnu knjigu „Tvrđava Rusija". Glavna njena ideja je: Rusija treba da se zatvori za svet i da izgradi autonomno društvo zasnovano samo na našim, ruskim tradicionalnim vrednostima.

Ko želi idealan spoljnotrgovinski bilans - evo načina da ga obezbedi.

Veoma produktivna linija razmišljanja.

U ovom modelu se postavlja pitanje nedostatka resursa, dobara i tehnologija koje se mogu dobiti samo spolja. Zato je idila strogo nultog spoljnotrgovinskog bilansa, zasnovanog na strogo nultom spoljnotrgovinskom poslovanju, moguća samo u zemljama koje imaju dovoljno svega.

Koje sve imaju i - sve je njihovo. Takva samodovoljnost se naziva „autarhija".

Ta reč ekonomistima vaspitanim u liberalnoj paradigmi zvuči kao „psovka" i „jeres". Ali, pristalice ekonomske autarhije nikako nisu bili marginalci, već najveća svetla ekonomske misli u svetskim razmerama, kao što su Fridrih List, pa čak i Džon Mejnard Kejns.

Informer

Ovu teoriju najbolje je obrazložio List u svojoj doktrini koja je nazvana „autarhijom velikih prostora".

Sam List je pritom bio inspirisan dvama izvorima - teorijom nemačkog filozofa Johana Gotliba Fihtea, koju je on izneo u svom programskom delu „Zatvorena trgovačka država", i iskustvom američke privrede 19. veka koje je List pažljivo proučio.

Listova logika je sledeća: ako uzmete dve države, jednu ekonomski, industrijski i finansijski razvijenu, i drugu, koja značajno zaostaje za njim, pa potpuno uklonite sve trgovinske barijere između njih, stepen razvoja privreda se neće izbalansirati. Naprotiv, jaz između razvijenih i nerazvijenih ekonomija će se samo višestruko povećavati, jer će, u stvari, razvijeniji sistem apsorbovati manje razvijeni i neće mu dati mogućnost da se samostalno razvija.

Rast slabije privrede biće samo privid, plaćen potpunim odustajanjem od ekonomskog suvereniteta.

Šta učiniti u takvoj situaciji?

Za manje razvijenu privredu potrebno je da se zatvori pred razvijenijom. Ali, to će dovesti do stagnacije. Da, osim ako manje razvijena privreda ne pokriva kritično veliko područje sa geografske, demografske i resursne tačke gledišta, po mogućnosti sa -državama-društvima koja su joj više ili manje bliska kulturno, istorijski, civilizacijski i etnički.

Informer

To je potrebni "veliki prostor". Ako već postoji, onda bi trebalo da se zatvori pred razvijenijim konkurentima i da se fokusira na razvoj svog potencijala (u režimu mobilizacije). Ako prostor nije dovoljno velik, mora se kreirati putem alata carinske unije.

Mala i srednja država neće izdržati sopstvenu autarhiju. Neće u tim uslovima dobro plivati ni velika. Ali veoma velika država (Imperija) hoće.

Zato je stvaranje imperija ekonomska nužnost.

Nakon što je saslušao Lista, Bizmark je stvorio „carinsku uniju" sa germanskim narodima srednje Evrope, istovremeno i - Nemačko carstvo koje je ekonomski funkcionisalo.

Kako je pokazao istaknuti ruski ekonomista Aleksandar Galuška, Staljin je slušao i Listovog sledbenika, ekonomistu Karlisa Balodisa, autora knjige „Stanje budućnosti", koji je predložio model razvoja Rusije sličan autarhiji velikih prostora.

Ne iz klasičnog marksizma, već po idejama Lista i Balodisa izvodio se ekonomski algoritam staljinističkog prodora, što ubedljivo pokazuje Galuška u svojoj knjizi „Kristal rasta".

Kao i u Nemačkoj, model je funkcionisao.

Do prihvatanja modela Balodisa-Lista i posle Staljinove smrti, sovjetska ekonomija je, iako je ostala ideološki ista, pokazivala potpuno drugačije rezultate, mnogo manje ubedljive. To znači da tajna nije u marksizmu, već u Bolodisu, jer je i pre Staljina i posle njega sovjetska ekonomija bila ideološki ista, ali je efekat bio potpuno drugačiji.

Nagli uspon sovjetske ekonomije nije imao nikakve veze sa socijalističkom dogmom.

Ako se kombinuje sa autarhijom velikih prostora i delikatnom ravnotežom između ekonomske inicijative odozdo (artela) i razumnog državnog planiranja odozgo, to je jedno, a sasvim drugo - ako se držite dogme i ne vodite računa o stvarnosti.

Galuška je pokazao da je upravo Listov model odigrao odlučujuću ulogu i u brzom usponu Hitlerove Nemačke, gde je ekonomista Jalmar Šaht delovao po logici autarhije velikih prostora u borbi protiv superiornih ekonomija Engleske i Sjedinjenih Država. I, opet je uspelo.

U Kejnsovoj teoriji nailazimo na termin na koji se malo obraća pažnja - „ekonomska poostrvljenje".

Njegova ideja je da se od ekonomskog prostora stvori samodovoljno ostrvo (insula), kombinujući privatnu inicijativu i državno administriranje (do radnih armija) kako bi se postigla potpuna nezavisnost od inostranih tržišta.

Ova teorija je odgovarala uslovima Drugog svetskog rata, kada su spoljnoekonomski odnosi bili naglo prekinuti. To je generalno bilo u skladu sa izolacionističkom ekonomskom politikom Sjedinjenih Država u njenoj konfrontaciji sa britanskom maticom, a protekcionizam je uvek bio omiljeno oruđe američke ekonomije.
           
Nakon što je saslušao Kejnza, Ruzvelt je pokrenuo New Deal. I, uspeo je.

Ispostavilo se da se ne radi o ideologiji. Autarhija velikih prostora funkcioniše u slučaju republikanskih SAD, Nemačkog Rajha (Drugi i Treći), Staljinističkog SSSR-a. I obrnuto, kada se odustane od ovog modela, onda se, bez obzira na ideologiju, ekonomski uspesi pokazuju mnogo skromnijim ili ih uopšte nema.

U stvari, autarhija velikih prostora je isto što i imperija.

Informer

Dakle, ogromno prostranstvo imperije je i ekonomska potreba. Autarhija je jedina moguća verzija punog ekonomskog suvereniteta.

Ovde je logika sledeća: prvo se stvara i jača zatvoreni veliki prostor kroz carinsku uniju, regionalne integracije, ujedinjenje naroda i društava na osnovu bliskog kulturno-istorijskog i civilizacijskog načina života, sa manje-više ravnopravnim nivoom ekonomskog razvoja.

Tu može da postoji, kao što je predložio Mihail Jurjev, idealni nulti spoljnoekonomski bilans zbog nulte spoljnotrgovinske aktivnosti i odsustva monetarizma.

Potpuno suverena emisija novca, po mogućnosti "dvospratna" - sa posebnim državnim računom za strateški važne projekte.

Razmena valuta u ovom slučaju postaje besmislena, država ima novca koliko joj treba. Tek tada Imperija može početi da se postepeno otvara - i to uz očuvanje strogog monopola na spoljnu trgovinu.

Spoljna trgovina će dati pozitivan rezultat kao dodatak autarhiji, a ne kao zamena za nju. To su, uostalom, dobro znali Anglosaksonci, koji su poslednjih vekova izgradili dve trgovačke imperije - britansku i američku.

I jedna i druga su počele sa autarhijom velikih prostora (sam List je preuzeo američko iskustvo 19. veka), pa su tek potom, prošavši eru merkantilizma i žustrog korišćenja protekcionizma kad god im je bilo potrebno, došli do otvorenog tržišta.

Samo ekonomski ostvarena imperija može sebi priuštiti da bude otvorena. Ako se otvorite a ne postanete imperija, zagarantovani su vam zaostajanje, degradacija, zavisnost i gubitak suvereniteta.

Dok Imperija ne postane dovoljno moćna i nezavisna, bolje je da ostane zatvorena. Tek tada kad to postigne, može postepeno da se otvara, uključujući i druge ekonomije u svoju strukturu. Upravo to danas radi Kina.

„Jedan pojas, jedan put", šta je to ako ne izgradnja kineskog velikog prostora, odnosno izgradnja kineske imperije?

Naši ekonomisti očito nisu čitali prave autore.

Slučajnost?

Ne mislim. Više mi to liči na diverziju. Ali, neka sada iščitaju prave knjige.