Pašinjin traži od Putina da povuče vojsku iz Jermenije! Rusi su "izdali Karabah", Jerevan se okreće Americi!

Prema njegovim rečima, nedavni događaji u Nagorno-Karabahu doveli su Jermeniju do odluke o potrebi diversifikacije odnosa u sferi bezbednosti.

Pašinjan je, podsetimo, sredinom oktobra, u intervjuu za javnu servis Jermenije izjavio da su razlozi za prisustvo ruske vojne baze i granične straže u zemlji "jasni" i da "i dalje postoje". Dodao je da ni Jerevan ni Moskva ne postavljaju pitanja o ovoj situaciji. Šta se u međuvremnu promenilo nje naveo!

U Jermeniji je ruska 102. vojna baza i stacionirana je u gradu Gjumri u regionu Širak i to je precizirano međudržavnim sporazumu iz 1995. godine. Izmene u dokumentu  izvršene su 2010. i rok za boravak ruske vojske je produžen sa prvobitnih 25 na 49 godina, tačnije do 2044. godine. Pašinjan je u maju 2021. objavio da su na jugu Jermenije uspostavljene dve ruske baze, a pored toga, ruski graničari čuvajući granice Jermenije sa Turskom i Iranom.

Priča Jertmenije, Rusije i Azerbejdžana počinje u februaru 1988. godine. Nagorno-Karabaška autonomna oblast u Azerbejdžanu je objavila da se otcepljuje od Azerbejdžanske SSR. Kao rezultat oružanog sukoba 1992-1994, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad regionom i sedam susednih regiona. Nagorno-Karabah je 30 godina postojao kao nepriznata republika sa prestonicom u Stepanakertu.

U jesen 2020. došlo je do nove runde vojne konfrontacije oko regiona i ona je završena sklapanjem sporazuma koji je bio koristan za Azerbejdžan: Jermenska strana je izgubila sve oblasti oko Nagorno-Karabaha i neke teritorije koje su bile deo Nagorno-Karabaške autonomne oblasti u sovjetsko vreme. Pored toga, ruski mirovnjaci su stacionirani u regionu.

Jermenija je pružila punu podršku Karabahu, ali ga nikada nije priznala kao posebnu državu, a njen premijer Nikol Pašinjan rekao je da priznaje region kao deo Azerbejdžana.

Posle duge blokade Karabaha, 19. septembra 2023. godine Baku je pokrenuo novu vojnu operaciju. Borbe su trajale manje od jednog dana i na kraju, uz posredovanje ruskih mirovnih snaga, strane su se dogovorile o primirju, čiji je jedan od uslova bilo razoružanje jermenskih snaga.

Kasnije je održano nekoliko rundi pregovora između lokalnih Jermena i predstavnika Azerbejdžana, Nagorno-Karabah je napustilo više od 100 hiljada ljudi, od 120 hiljada, koliko ih je živelo u regionu pre početka sukoba.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da je Baku povratio kontrolu nad celim regionom, a nepriznati NKR je 1. januara 2024. godine objavio kraj svog postojanja.