Nemačka uvodi "krizni porez" za superbogate - lokomotiova Evrope u problemu!

Prema izveštaju, stranka želi da reformiše propise postavljanjem privremenog 'kriznog poreza' na one koji najviše zarađuju u zemlji pored onih koje već plaćaju.

Istovremeno, planiraju da reformišu propise o porezu na nasledstvo i poklon, tako da „superbogati", multimilioneri i milijarderi doprinose više od onih sa nižim primanjima. Očekuje se da će ovaj potez smanjiti poreze za 95 odsto stanovništva, ali i dalje povećati poreske prihode, koje stranka nudi za ulaganje u obrazovanje.

SPD je takođe predložio formiranje državnog fonda za aktiviranje privatnog kapitala i stvaranje godišnjeg obima investicija od 100 milijardi evra.

Nadalje, stranka poziva na ograničavanje javnog duga, predlog je da zemlja ne može da se zadužuje u vrednosti većoj od 0,35% svog godišnjeg BDP-a, ali dozvoljava izuzetke u kriznim situacijama. Reforma mehanizma, smatra ta stranka, omogućiće dodatna ulaganja u infrastrukturu, zaštitu klime, digitalizaciju, obrazovanje.

Među ostalim predloženim merama su povećanje minimalne zarade, predviđanje skraćenja radnog vremena bez gubitka plata i smanjenje cena energije uvođenjem "industrijske cene električne energije".

Na kraju, kroz predložene mere, SPD želi da obezbedi otvaranje milion novih radnih mesta u Nemačkoj do 2030. Prema izveštaju, nacrt predloga bi mogao biti uključen u predizbornu kampanju SPD-a 2025. godine.

- Nemačka je postala previše komplikovana, preskupa, prespora u mnogim oblastima - navodi se u dokumentu.

Nemačka privreda mesecima slabi. Zvanično je pala u tehničku recesiju u prvom kvartalu godine usred velike inflacije, viših kamatnih stopa i izazova u proizvodnom sektoru zbog viših troškova energije. U sledećem kvartalu došlo do skromnog rasta od 0,1 ODSTO, ali je BDP izgubio prihode i bio je manji za 0,1 odsto trećem kvartalu godine. 

Prošlog meseca, izvršni direktor Dojče banke Kristijan Šiving upozorio je da privreda rizikuje da ponovo postane poznata kao 'Bolesnik Evrope', kao što je bio slučaj kasnih 1990-ih, ako Berlin ne usvoji strukturne reforme.