Strogo čuvana sovjetska tajna otkrivena posle pola veka! Sudbina nestalih studenata ledi krv u žilama!

 

Godine 1959. formirana je grupa za skijašku ekspediciju preko severnog Urala u Sverdlovskoj oblasti, Sovjetski Savez. Prema rečima tužioca Tempalova, dokumenti pronađeni u šatoru ekspedicije sugerišu da je ekspedicija dobila ime po 21. kongresu Komunističke partije Sovjetskog Saveza i da ju je verovatno poslala lokalna komsomolska organizacija.

Igor Djatlov, 23-godišnji student radiotehnike na Uralskom politehničkom institutu je bio vođa i okupio je grupu od devet ljudi za putovanje, od kojih su većina bili kolege studenti i vršnjaci sa univerziteta. Početna grupa se sastojala od osam muškaraca i dve žene, ali se jedan član kasnije vratio zbog zdravstvenih problema.
 

Tok ekspedicije

Grupa je stigla vozom u Ivdelj, grad u centru severne pokrajine Sverdlovske oblasti u ranim jutarnjim satima 25. januara 1959. godine. Zatim su kamionom otišli ​​u Vižaj, kamionsko selo koje je poslednje naseljeno naselje na severu.

Dnevnici i kamere pronađeni oko njihovog poslednjeg kampa omogućili su praćenje putanje grupe do dana koji je prethodio incidentu. Dana 31. januara, grupa je stigla na ivicu planinskog područja i počela da se priprema za penjanje.

U šumovitoj dolini sakupili su višak hrane i opreme koja bi se koristila za povratak. Sutradan su planinari krenuli kroz prevoj. Deluje da su planirali da pređu preko prelaza i da se kampuju sledeću noć na suprotnoj strani, ali zbog pogoršanja vremenskih uslova odlučili su da postave šator i kampuju tokom noći tu gde su se našli ,što je poslednje što piše u njihovim dnevnicima

Informer

Istraga i lociranje nestalih kampera

Dana 26. februara, tragači su pronašli napušteni i teško oštećeni šator grupe na Kolat Sijahlu. Kamp je zbunio grupu za pretragu. Mihail Šaravin, student koji je pronašao šator, rekao je da je „šator bio napola srušen i prekriven snegom.

Bio je prazan, a sve stvari i obuća grupe su ostavljeni“. Istražitelji su rekli da je šator isečen i otvoren iznutra. Devet otisaka stopala koje su ostavili ljudi koji nose samo čarape ili jednu cipelu ili čak bosi, mogli su da se prate, koji vode do ivice obližnje šume.

Tela planinara su ponađena u bizarnim stanjima, jer većina njih bili su polu goli bez obuće ili sa samo jednom čizmom. Svi su pronađeni u suprotnim pravcima od šatora, što je navodilo policiju na sumnju da su bežali od nečega

Zvanična istraga je počela odmah nakon što je pronađeno prvih pet tela. Medicinskim pregledom nisu utvrđene povrede koje bi mogle dovesti do njihove smrti, a konstatovano je da su svi umrli od hipotermije. Međutim tri planinara su pronađena sa ozbiljnim oštećenjima u predelu glave i prelomima u predelu grudnog koša.

Informer

Prema dr. Borisu Vozroždenom koji je radio obdukciju, sila potrebna za izazivanje takve štete bila bi izuzetno velika, uporediva sa onim u sudaru. Treba napomenuti da tela nisu imala spoljašnje rane povezane sa prelomima kostiju, kao da su bila podvrgnuta velikom pritisku.

Četiri tela pronađena su na dnu uvale sa delovima tela koji su bili kao "hiriurški uklonjeni. Ono što je takođe bilo neobično je da su planinari na sebi imali velike doze radijacije, što nije imalo smisla jer su nađeni van civilizacije, a nisu sa sobom nosili nikakav radioaktivni materijal.

Teorije i svedočenja

Grupa planinara koja je bila udaljena 50 kilometara od incidenta, prijavila je da su u noći incidenta videli čudne narandžaste sfere na nebu na severu. Slične sfere su neprekidno posmatrane u Ivdelju i susednim oblastima u periodu od februara do marta 1959. godine, od strane raznih nezavisnih svedoka (uključujući meteorološku službu i vojsku). Ova viđenja nisu zabeležena u istrazi iz 1959. godine, a razni svedoci su se javili godinama kasnije.

Informer

Bivši policajac, Lav Nikitič Ivanov, koji je vodio zvaničnu istragu 1959. je godine 1990. objavio članak koji je uključivao njegovo priznanje da istražni tim nije imao racionalno objašnjenje za incident.

Takođe je naveo da je, nakon što je njegov tim prijavio da su videli leteće sfere, dobio direktna naređenja od visokih regionalnih zvaničnika da odbaci ovu tvrdnju. Ovaj slučaj ruska vlada iznela je pred javnost 2009. godine, a do tada se o ovaj strašan događaj bio strogo čuvana tajna sovjetske arhive.