Jedan blizanac je otišao u svemir, a drugi je ostao na Zemlji! Ono što se desilo, naučnicima je otkrilo, kako funkcioniše...

Skot je otišao na Međunarodnu svemirsku stanicu 27. marta 2015. i vratio se 1. marta 2016. godine.

Po povratku, istraživači su proučavali različite aspekte zdravlja blizanaca, uključujući kognitivne funkcije, crevne bakterije i genetske promene.

Genetske razlike

Jedno značajno otkriće bilo je da su se Skotovi telomeri, krajevi hromozoma, produžili tokom njegovog boravka u svemiru, ali su se brzo vratili na normalnu dužinu po povratku na Zemlju. Ovaj iznenađujući nalaz je u suprotnosti sa očekivanjima jer su kraći telomeri obično povezani sa starenjem.

Tokom istraživanja otkriveno je i da blizanci imaju različitu crevnu floru, što se pripisuje različitoj ishrani i okruženju. Uočene su i razlike u metilaciji Skotovih i Markovih ćelija, što ukazuje da određeni geni mogu biti osetljiviji na promene u životnoj sredini, bez obzira da li je na Zemlji ili u svemiru.

Analiza više od 200.000 molekula RNK pokazala je značajne genetske razlike između blizanaca, što je navelo naučnike da istraže mogućnost aktivacije "svemirskog gena" tokom Skotovog vremena u svemiru.

Nema nikakvih prepreka

Što se tiče kognicije, Skotove performanse su ostale uglavnom nepromenjene u poređenju sa Markom, što sugeriše da astronauti mogu da održe visoke nivoe kognitivnih performansi tokom dužeg boravka u svemiru.

NASA će nastaviti da istražuje Skotove gene, telomere, vid itd., ali istovremeno naglašava da, uprkos nekim genetskim promenama, ne postoje nepremostive prepreke za put čoveka na Mars.