Bilo mirno do otkrića nafte, sada spominju borbu za "sveto tlo"! Sprema se novi rat

Tako su građani Venecuele, koje je autoritarni socijalistički predsednik Nikolas Maduro, naslednik još kontroverznijeg Uga Čaveza, pozvao da glasaju, odlučili ogromnom većinom od 95 odsto na referendumu u nedelju.

Maduro želi da oduzme region bogat naftom od svojih suseda

Odgovor na referendum nije bio naročito entuzijastičan, glasalo je samo 10,5 od 20,7 miliona građana Venecuele sa biračkim pravom, ali je Maduru bila potrebna samo simbolična podrška za njegove pretnje da zauzme Esekibo, šumovitu regiju bogatu naftom, tri puta veću od Hrvatske, iz susedne zemlje.

Naime, ogromne rezerve nafte otkrivene su pre deset godina u moru kod Esekiba, a početak komercijalne eksploatacije 2019. godine ponovo je razbuktao vekovni teritorijalni spor.

"Ovo je istorijska faza borbe"

- Preduzeli smo prve korake u novoj, istorijskoj fazi borbe za ono što nam pripada, da vratimo ono što su nam naši oslobodioci ostavili - rekao je predsednik Maduro u glavnom gradu Karakasu posle referenduma.

Koreni spora sežu do kraja 19. veka, kada se tada mlada venecuelanska nacija suprotstavila evropskim kolonijalnim silama oko suvereniteta nad Esekibom, koji je tada bio deo kolonije Britanska Gvajana. Venecuela to nije prihvatila, ističe Bi-Bi-Si u obrazloženju trenutne situacije, jer je Esekibo tokom španske kolonijalne vladavine bio unutar venecuelanskih granica.

Strasti su uspavale sve dok američki gigant EkkonMobil nije pronašao ogromne rezerve nafte
Do dogovora nije došlo, ali su se strasti ipak stišale nekoliko decenija. U Ženevskom sporazumu iz 1966. Ujedinjeno Kraljevstvo i Venecuela su se dogovorile da specijalna komisija odredi granicu i zaključi teritorijalni spor između Venecuele i tada nezavisne Gvajane. Ali opet, skoro 50 godina nije došlo do pomaka.

A onda je 2015. američki naftni gigant EkkonMobil pronašao velike rezerve nafte (oko 11 milijardi barela) u vodama Atlantika kod Gvajane.

Na podsticaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Gvajana je 2018. godine zatražila posredovanje Međunarodnog suda pravde u Hagu, glavnog pravosudnog organa UN koji rešava takve sporove među državama. Ali Venecuela nije prihvatila jurisdikciju Međunarodnog suda pravde.

Informer

Venecuela pominje "sveto tlo"

"Venecuela ni pod kojim okolnostima ne prihvata preispitivanje suverenih odluka njenih legitimno konstituisanih institucija. Žao nam je što se vlada Gvajane ponaša kao franšiza američke naftne kompanije EkkonMobil, čiji su interesi prisvajanje postojeće nafte na teritoriji koja je i dalje predmet spora. Ovakvi postupci ugrožavaju mir u regionu", navodi se u rezoluciji venecuelanskog parlamenta iz septembra ove godine, koja je objavljena nakon što je Gvajana raspisala javni tender za dodelu koncesija za eksploataciju nafte.

- Gvajana namerava još jednom da pribegne krađi teritorije, naftnih resursa i otvorenom nametanju pljačke, kolonizacije i dominacije. Venecuela, ustavni predsednik Maduro i naš narod nastaviće da izvršavaju ustavne mandate za odbranu i očuvanje našeg svetog tla Esekiba i na taj način garantuju ono što s pravom i istorija pripada nama - prenosi kubanska novinska agencija Prensa Latina o poslednjoj rečenici rezolucije Narodne skupštine Venecuele.

Predsednik Gvajane je poveo vojne komandante u sporni region

Potpredsednik Gvajane Barat Džagdeo javno je posle referenduma upozorio Venecuelu da bilo kakve agresivne akcije neće proći nekažnjeno, dodajući da je njegova vlada obezbedila međunarodnu podršku.

Gvajanski predsednik Irfaan Ali posetio je Esekibo krajem novembra u pratnji vojnih komandanata kako bi uverio lokalno stanovništvo i izjavio da je posvećen mirnom rešavanju teritorijalnog spora.

Kooperativna Republika Gvajana ima samo 800.000 stanovnika, rasnu i etničku mešavinu Indijanaca, afričkih crnaca, američkih Indijanaca, Kineza i Evropljana. Do pre samo nekoliko godina, to je bila siromašna zemlja u kojoj je 41 odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva.

Gvajana će postati veliki proizvođač nafte do 2030

Međutim, zahvaljujući pomenutim otkrićima, Gvajana će do 2030. godine možda postati najveći svetski proizvođač nafte po glavi stanovnika. Zbog enormnog povećanja prihoda, Gvajana je danas četvrta po BDP-u na američkom kontinentu, odmah iza SAD, Kanade i Bahama.

Ali, ni Venecueli ne nedostaje nafte, procenjuje se da ima čak 18 odsto ukupnih svetskih rezervi. Tokom 20. veka prihodi od izvoza nafte doveli su Venecuelu do prosperiteta, odnosno do četvrte pozicije u svetu po BDP po glavi stanovnika. U to vreme, venecuelanska ekonomija je bila četiri puta veća od japanske i 12 puta veća od kineske.

Drastičan pad venecuelanske privrede

Međutim, pred kraj Čavesove vladavine, a posebno posle njegove smrti 2013. godine, situacija se drastično pogoršala. Za samo pet godina, piše švedski Dagens Niheter, venecuelanska ekonomija je pala za 80 odsto. Do kraja 2019. inflacija je dostigla 10 miliona odsto. Nijedna druga zemlja u novijoj istoriji nije doživela takav mirnodopski ekonomski pad.

Ni Čavez ni Maduro nisu uspeli da iskoriste ogromne prihode od nafte da diversifikuju nacionalnu ekonomiju i tako olakšaju zavisnost Venecuele od izvoza nafte. Kada je na početku Madurovog mandata cena nafte na svetskom tržištu naglo pala, Venecuela se našla u krizi.

Situaciju je dodatno otežavala zapuštenost naftne infrastrukture u koju se godinama nije ulagalo i animozitet režima prema zapadnim kompanijama koje su, pored eksploatacije, donele i neophodnu ekspertizu u naftnom biznisu.

Maduro je pokušao sve, uključujući represiju

Maduro se našao pred dilemom - smanjenje javne potrošnje ili fiskalni deficit. Odlučio se za ovo drugo, a kada su mu na vrata ubrzo zakucali inflacija, nestašice, pritisci opozicije i nezadovoljstvo građana, pribegao je diktatorskim metodama.

Progonio je političke rivale, izbegavao i nameštao izbore, krojio ustav i zakone prema svojim željama, ignorisao parlament i koristio policijsku i vojnu represiju da bi održao vlast.

Vremenom se Madurov režim suočio sa osudom i izolacijom od međunarodne javnosti i sankcijama Sjedinjenih Američkih Država. Pod takvim pritiskom, Maduro je u oktobru ove godine pristao da potpiše sporazum kojim se obavezuje na održavanje slobodnih predsedničkih izbora 2024. i omogućava nezavisnim međunarodnim posmatračima da nadgledaju glasanje. U zamenu bi dobio ublažavanje sankcija.

Svet je zaokupljen Rusijom, Izraelom, američkim izborima i sporovima oko EU

Međutim, mnogi analitičari smatraju Madura neiskrenim, s obzirom na njegovo često falsifikovanje poslova i dogovora u prošlosti, i tvrde da će se igrati sa venecuelanskom opozicijom i vladom SAD kako bi zadržao vlast i ponovo mogao da prodaje naftu na međunarodnom tržištu. tržište.

Verovatno zaoštravanje teritorijalnog spora sa Gvajanom ima više veze sa predstojećim izborima i zadržavanjem vlasti nego sa stvarnom namerom da se započne oružani sukob sa jugoistočnim susedom, mada ne treba potpuno zanemariti sasvim odgovarajući tajming Madurovog potezi – u vreme kada je međunarodna zajednica zaokupljena ruskom invazijom na Ukrajinu, izraelskim napadima na Hamas, predstojećim predsedničkim izborima u SAD i previranjima na evropskoj političkoj sceni.

"Autoritarna vlada koja se suočava sa teškom političkom situacijom uvek je u iskušenju da pokrene neko patriotsko pitanje kako bi se umotala u nacionalnu zastavu i dobila podršku. Mislim da je upravo to ono što Maduro radi", rekao je analitičar iz Karakasa Fil Gunson za Si-En-En. .

Šta bi se desilo u slučaju vojne akcije?

Iako je pet referendumskih pitanja uključivalo uznemirujuće fraze poput „protiviti se svim sredstvima“, kao i međunarodno neprihvatljivo stvaranje „Savezne države Esekibo unutar granica Venecuele“, nije sasvim jasno šta venecuelanska vlada može da uradi da sprovede rezultate referenduma.

Svaki pokušaj konkretne vojne akcije svakako bi naišao na sveobuhvatnu međunarodnu osudu, a najverovatnije i na američku intervenciju, s obzirom da je reč o naftnim platformama EkkonMobil-a.

Stanovnici Esekiba ne spavaju mirno

Zato se pretpostavlja da Maduro prvenstveno želi politički profitirati od referenduma i snažno zakoračiti u kampanju za predsednika