Zelenski je imao dil sa Putinom, otvorili smo šampanjac, a onda je u Kijev došao Englez Džonson! Arestovič otklonio sve dileme o...

Fredi Sajers, glavni urednik britanskog izdanja UnHerd, intervjuisao je Arestoviča skoro godinu dana nakon što je napustio službu Zelenskog. Od tada se preselio u SAD, rekavši da Kijev želi da ga uhapsi na osnovu politički izmišljenih optužbi.

- Bio sam član Istanbulskog procesa i to je bio najprofitabilniji sporazum koji smo mogli da uradimo", izjavio je Arestovič. Ukrajinska delegacija je „otvorila bocu šampanjca" kada se vratila u Kijev, verujući da je dogovor gotova stvar - dodao je on. 

Protokoli su, dodaje Arestovič, bili „90 odsto pripremljeni" za direktan sastanak Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina, a onda je Zelenski prekinuo razgovore.

Njegovo odbijanje pregovora se naširoko pripisuje „masakru u Buči", za koji je Ukrajina optužila Rusiju, Nešto je „apsolutno" promenilo mišljenje Zelenskog i „istoričari će morati da pronađu odgovor na ono što se dogodilo", izjavio je Arestovič.

- Mnogo ljudi kaže da je premijer Boris Džonson došao u Kijev i zaustavio ove pregovore sa Rusijom. Ne znam baš da li je to tačno ili netačno. Došao je u Kijev, ali niko ne zna o čemu su razgovarali osim, mislim, Zelenskog i samog Borisa Džonsona - izjavio je on za UnHerd.

O Džonsonovoj ulozi u propadanju mirovnih pregovora u Istanbulu pisala je Ukrajinska pravda još u maju 2022. Kako navodi list, on je došao u Kijev sa „dve jednostavne poruke" da je ruski predsednik Vladimir Putin „ratni zločinac" sa kojim ne treba pregovarati, i da čak i da je Ukrajina spremna da potpiše neku vrstu sporazuma sa Rusijom, Zapad nije bio.

David Arahamija, lider stranke Zelenskog u ukrajinskom parlamentu, osvrnuo se na posetu u intervjuu u novembru 2023. godine, parafrazirajući Džonsonovu poruku Ukrajincima „samo nastavimo da se borimo".

Bivši britanski premijer je konačno prokomentarisao ovo pitanje prošle nedelje, rekavši da je samo rekao Zelenskom da će Ujedinjeno Kraljevstvo podržati Ukrajinu „hiljadu odsto" i da bi svaki potencijalni sporazum sa Rusijom bio „prilično odvratan". On je, međutim, insistirao da nikome ništa nije „naređivao".

Prema Arestoviču, sukob je sada evoluirao izvan Rusije i Ukrajine, suprotstavljajući kolektivni Zapad protiv „globalnog juga".

- Moramo da pregovaramo o potpuno novom bezbednosnom sistemu za Evropu, uzimajući u obzir sve strane ovog problema - izjavio je on, dodajući da će NATO morati da razgovara sa Rusijom o tome „šta bi bilo potrebno da se garantuje da se neće koristiti vojna sila u Evropi da se odlučuje o političkim pitanjima".

„Možda bi trebalo da dodam da sam apsolutno pesimista da će se to dogoditi. Mislim da se suočavamo sa 10 ili 15 godina rata u Evropi", zaključio je Arestovič.