Rat SAD sa Iranom napuniće ruski budžet! Vašington preti, ali je i svestan da Teheran nije "mačji kašalj", a tu je i Putin!

Kakve bi bile posledice eventualnog sukoba Irana i SAD analiyirali su ruski vojni stručnjaci i geopolitičari. 

Podrška SAD Izraelu u sukobu sa Pojasom Gaze učinila je vode oko Arapskog poluostrva smrtonosnim za zapadne trgovačke flote. Dok Iran kontroliše Ormuški moreuz, preko kojeg arapske zemlje izvoze svoju naftu, Huti iz Jemena naklonjeni Teheranu napadaju brodove koji putuju kroz Crveno more do Sueckog kanala. Eskalacija sukoba preti da blokira oba ova pomorska puta, koja su od vitalnog značaja za globalnu ekonomiju.

Dekan moskovskog Fakulteta za međunarodne ekonomske odnose Pavel Seleznjev ističle da preko Crvenog mora i Sueckog kanala prolaze transportne rute sa mnogo važnih dobara, uključujući i naftu, tako da problemi sa snabdevanjem duž ovog pomorskog puta mogu indirektno uticati ne samo na evropske zemlje, već i na Rusiju  Međutim, navodi on, ako problemi počnu u Ormuskom moreuzu, posledice će biti mnogo ozbiljnije.

- Ništa od čega bi Rusija kritički zavisila ne dolazi nam kroz Suecki kanal, ali Ormuški moreuz je sasvim druga stvar. Iako sama Rusija kroz moreuz praktično ništa ne prevozi, on je od ključnog značaja za tržište nafte. Napadi na naftne tankere ili privremeno zaustavljanje kretanja kroz moreuz dovešće do naglog rasta cena nafte. Poskupeće i ruska nafta - objasnio je on.

Hormuški moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom, predstavlja usko grlo u međunarodnoj trgovini naftom i moćna je poluga uticaja Irana na globalnu ekonomiju, kaže ekonomista i politikolog Marat Baširov. Teheran ima moć, dodaje on, da proda naftu po cenama mnogo većim od 100 dolara po barelu.

- Svako zaoštravanje situacije u zemljama oko Persijskog zaliva neizbežno će dovesti do nestašice nafte i skoka cena, što utiče i na kupce i na druge prodavce nafte. To će uticati i na Rusiju, koja će imati priliku da iste ili veće količine nafte proda po višoj ceni. Ruski izvoznici će dobiti više profita i plaćati više poreza u budžet - jasan je ekspert.

Ukoliko Ormuški moreuz bude blokiran, naglo će porasti i cene prirodnog gasa, koji arapske zemlje transportuju morem. U slučaju dalje eskalacije na Bliskom istoku i naglog povećanja cena nafte i gasa, ruski budžet će dobiti veoma značajne dodatne prihode, koji će biti veći što neprijateljstva duže traju, primetio je Marat Baširov.

Profesor Seleznjev navodi da je u poslednjoj nedelji januara cena barela nafte tipa Brent prešla granicu od 80 dolara nakon što je američka vojska pokrenula raketne napade na položaje Huta u Jemenu. Ali, to ovu militantnu grupu, dodaje on, nije odvratilo od našada, a ataci na trgovačke brodove u Crvenom moru su nastavljeni. Sve to može da preraste u rat i izazove snažne ekonomske šokove, upozorio je Seleznjev.

- Akcije Sjedinjenih Država i Izraela prema stanovništvu Pojasa Gaze guraju arapske susede Izraela ka savezu sa jedinom silom u regionu koja se otvoreno suprotstavlja Sjedinjenim Državama - Iranom. To će približiti svet ratu iIzraela i Sjedinjenih Država s jedne strane, i grupe zemalja na čelu sa Iranom, uključujući Egipat, Liban i možda Jordan, s druge strane - naveo je on.

Ukoliko se takav scenario realizuje, Iran je u dogovoru sa drugim velikim igračima, uključujući Kinu, zaista sposoban da zatvori Ormuški moreuz.

- Ovo će izazvati naftnu krizu, koja će biti praćena rastom cena energenata, što će neminovno uticati na rusku ekonomiju. Kao što znamo, visoke svetske cene nafte su korisne za našu ekonomiju. Ovo treba shvatiti jednostavno kao činjenicu, bez ikakvog likovanja, jer ako se zbog neprijateljstava blokira snabdevanje velikih količina arapske nafte, cene od drugih dobavljača, uključujući Rusiju, neminovno će porasti - zaključio je ekspert.

Informer

Kako navodi Blumberg, američka administracija već neko vreme razvija planove za velike vojne akcije i protiv Huta i protiv Irana. U nedelju uveče, američka Centralna komanda saopštila je da su tri američka vojnika poginula, a 25 ranjeno u napadu dronom na vojnu bazu na granici Sirije i Jordana.
Ovakav razvoj događaja ostavlja američkom predsedniku Džou Bajdenu malo šanse za diplomatiju, iako je jedan od prioriteta njegove vlade bio da održi niske cene nafte kako skupo gorivo ne bi ometalo rast američke ekonomije. Nekoliko senatora je već pozvalo Belu kuću da udari na Iran. Pentagon je obećao da Sjedinjene Države neće tolerisati napade na svoje snage na Bliskom istoku i da će definitivno „odgovoriti" na smrt svog vojnog osoblja.
Džon Kirbi, koordinator za stratešku komunikaciju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, poručuje da će Vašington definitivno odgovoriti u vreme i na način koji sam izabere Međutim, odbio je da precizira koje opcije odgovora Bajden razmatra kao vrhovni komandant. 
- Odgovaraćemo veoma dosledno, ali ne želimo rat sa Iranom. Ne tražimo veći sukob na Bliskom istoku - pojasnio je on.