SAD i Izrael čine sve da uvuku Iran u rat! Zato su i ubili generala IRGC, Teheran će odgovoriti, ali onako kako oni žele!

Kako bi mogao izgledati odgovor Irana i da li će doći do velikog regonalnog sukoba analizirala je ruska Izvestija! 

Vredi napomenuti da ovo nije prvi izraelski napad na IRGC tokom borbi u Pojasu Gaze. Krajem decembra 2023. godine, nakon vazdušnog napada Izraelskih  snaga na predgrađe Damaska, ubijen je komandant IRGC Razi Musavi. Korpus je 20. januara 2024. prijavio smrt četiri vojna savetnika u Damasku, među njima i obaveštajnog oficira Jusefa Omida Zadeha. Iran je tada odgovorio na akcije Izraela bombardovanjem sedišta obaveštajne službe Mosada u iračkom Kurdistanu.

Izrael je ovoga puta izabrao simboličan datum za udar ne samo na iransko vojno jezgro, već i na ideološki stub Islamske Republike, rekao je u intervjuu za Izvestija politikolog Farhad Ibragimov.

- Iransko političko rukovodstvo se suočava sa prilično teškim zadatkom, pošto je najnoviji napad izraelskih snaga na iranski konzulat svojevrsni šamar Iranu. Štaviše, Izrael je to udario upravo 1. aprila. U Iranu se ovaj datum smatra veoma značajnim jer je 1. aprila 1979. proglašena Islamska Republika kao rezultat referenduma i pobede Islamske revolucije. Na današnji dan trebalo je da se proslavi 45. godišnjica Islamske Republike Iran - objasnio je on.

Podsetimo, Izraelsko vazduhoplovstvo je 1. aprila uveče izvelo vazdušni udar na rezidenciju iranskog ambasadora i iranski konzulat u Damasku. Sam šef diplomatske misije nije povređen tokom napada. Ali, ubijeno je sedam pripadnika snaga Kuds, među njima su dva ključna komandanta : Mohammad Hadi Haji Rahimi i Mohammad Reza Zahedi. Potonji je igrao centralnu ulogu u ekspanziji iranskog elitnog vojnog establišmenta, uključujući Siriju i Liban, tokom protekle tri decenije.

Prema mišljenju Ibragimova, takav udarac je nanet kako bi se Iranu pokazala spremnost Izraela da "učini bilo šta". Naravno, Teheran se nalazi u teškoj situaciji, jer je to u izvesnoj meri udar na reputaciju zemlje na Bliskom istoku . Odsustvo ozbiljnog odgovora značiće njegovu slabost, a s druge strane, odgovor bi mogao da izazove rat u punom obimu između strana u sukobu, primetio je politikolog.

- Iran sada. međutim, ima sasvim druge ciljeve, kao što je, na primer, razvoj ekonomskih odnosa sa globalnim Jugom, Rusijom i Kinom , o čemu svedoči i nedavni prijem u ŠOS i BRIKS - smatra Farhad Ibragimov.

Potrebno je uzeti u obzir činjenicu da Iran već odgovara Izraelu i Sjedinjenim Državama preko zastupničkih snaga u regionu: Hezbolah se bori na jugu Libana (sever Izraela), a Ansar Alah (Huti) su nametnuli blokadu Crvenog mora sa obala Jemena protiv zapadnih i izraelskih brodova. Tu su i proiranske snage u Iraku koje su 28. januara ove godine u napadu na američku bazu u susednom Jordanu ubili tri vojnika, a ranili 30. Nakon snažnog odgovora Vašingtona, napadi na njihove vojne objekte su prestali, ali posle izraelskog napada mnogi eksperti veruju da će uslediti novi ataci ovih milicija na američke i izraelske interese.

Ruski orijentalista Roland Bijamov ubeđen je da, uprkos crvenim linijama koje je Izrael možda prešao ovim napadom, ne treba očekivati da će Teheran krenuti u otvoreni rat. 

Prema njegovim rečima, Iran je, naprotiv, zainteresovan za uspostavljanje odnosa sa Zapadom, što daje nadu za ublažavanje sankcija koje su mu uvedene. I on podseća da Teheran ima svoje milicije u regionu uz pomoću kojih može da odgovori svojim protivnicima.