Neko je bio tamo pre nas - naučnici u pećini dubokoj 64 kilometra otkrili nešto zapanjujuće!

Jedan od najspektakularnijih skupova pećina je pećina Saint-Marcel u Španiji. Ulaz u tu pećinu ljudi su naseljavali milenijumima, još od srednjeg paleolita.

Ovaj kompleks pećina proteže se na najmanje 64 kilometra. Budući da je naseljena od davnina, ova pećina je od velikog interesa za antropologe. Naučnici predvođeni geomorfologom Jean-Jackues Dellanoiom iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja naišli su na zagonetku, prenosi Science Alert .

Duboko u mraku

Duboko u pećini, iza opasnog puta prekrivenog dubokim jamama, pronašli su polomljene stalagmite na više od 1,5 kilometara od ulaza, što sugeriše da su ljudi tu bili prisutni pre osam hiljada godina. Čak i po današnjim standardima, koji uključuju sigurnosnu opremu, sofisticirani alat i jako osvetljenje, jame se smatraju veoma opasnim. Ovo postavlja pitanje: Kako su drevni ljudi pristupili ovom mestu i kako su ponovo izašli?

Deo pećine koji su Delanoi i njegove kolege istraživali je poznat već neko vreme. Tlo je prekriveno polomljenim stenovitim formacijama koje naučnici nazivaju speleotemi. U 19. veku bilo je uobičajeno da posetioci pećine odlome stalaktite i nose ih kao suvenire. Do sada se smatralo da su kamenje u Sen Marselu odlomili turisti, ali je Delanojev tim otkrio tragove drevnih ljudi.

Na osnovu načina na koji je voda oblikovala polomljene speleoteme, naučnici su mogli da zaključe otprilike kada su odlomljeni, ali su dodatno potkrepili istraživanje analizirajući udeo uranijuma i torijuma u ??kamenju. Torijum je indikator uranijuma koji se vremenom raspada, pa se ovom metodom može odrediti starost minerala.

Nemoguće zamisliti

Koristeći ovu metodu, naučnici su otkrili da je prvi kamen odlomljen pre otprilike deset hiljada godina, a najnoviji kamen odlomljen pre tri hiljade godina. Takođe, pojedini polomljeni speleotemi su postavljeni na smislen način, što ukazuje na prisustvo čoveka.

- Naše istraživanje menja način na koji gledamo na pećinu Saint-Marcel. To mu daje novu kulturnu dimenziju. Otkrića odavde nas podstiču da razmišljamo o drevnim zajednicama, kako su koristili pećine i kako su se suočavali sa opasnostima pećina - zaključio je Delanoi.