Ruska ofanziva na Harkov daleko je više od pukog vojnog poraza Ukrajine! I Zapad i Kijev to znaju, zato i boli toliko!

Ipak, u stvarnosti, stvari mogu da ispadnu drugačije: postoje znaci da se nedavna ruska ofanziva na severoistočnu oblast Harkova u Ukrajini, iako je malo verovatno da je bila osmišljena za takve efekte, možda pretvara u psihološki poraz Kijeva i njegovih zapadnih pristalica.

Bez insajderskog znanja, ne možemo znati tačne ciljeve koje Moskva namerava da ostvari ovom operacijom. Znamo šta je postigla, u ovom trenutku, u pogledu teritorije i zauzetih pozicija: više od 100 kvadratnih kilometara, uključujući sve veći broj sela. Prema ukrajinskim oficirima i medijima, ruske snage vode borbe u gradu Volčansku, lokalnom centru od vojnog značaja. 

Teško je predvideti gde će se ovaj napredak zaustaviti. Ali s obzirom na, barem do sada, relativno male snage raspoređene u ovoj operaciji, malo je verovatno da je ona bila namenjena zauzimanja grada Harkova, drugog po važnosti urbanog centra Ukrajine. Međutim, to može poslužiti da se ponovo dovede u domet ruske artiljerije, koja bi mogla poslužiti budućim i većim ofanzivama.

Verovatnije pretpostavke u vezi sa ciljevima Rusije uključuju stvaranje tampon zone za zaštitu ruskog regiona i grada Belgoroda i vršenje pritiska na ukrajinsku vojsku da preterano proširi svoje već iscrpljene resurse. Ruske snage koje započinju nove napade u dodatnim regionima (Sumi i Černigov) - otvarajući ono što je jedan britanski list već nazvao još jednim, "trećim" frontom - odgovaralo bi ovom obrascu. 

Ruski ciljevi, naravno, ne moraju da budu statični: Moskva može da započne operacije sa jednim nizom ciljeva, ali da ih revidira kada se otvore nove mogućnosti, što se može desiti u ovom slučaju.

Ono što zahteva manje nagađanja je procena uticaja napada na dva ruska protivnika: Ukrajinu i Zapad, posebno Sjedinjene Države. 

Nije iznenađujuće da i Kijev i Vašington ulažu napore da Umanje svoje gubitke i buduće rizike. Američki državni sekretar Antoni Blinken boravio je u iznenadnoj poseti Kijevu. Priznajući da je situacija „ izazovna ", on je pokušao da održi nadu, obećavajući da će američka pomoć uskoro stići i napraviti veliku razliku. Problem je što on to ne može znati; a to je inherentno malo verovatno. Iz dva razloga: Nema dovoljno pomoći, i ne može biti dovoljno, s obzirom na osnovne slabosti Ukrajine u ljudstvu koje se ne mogu popraviti nikakvim zapadnim finansiranjem.  

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je nastojao da uveri domaću i međunarodnu publiku da njegova vojska razume ruske planove. On je obećao da drugi važni delovi fronta, na primer u Donbasskom gradu Časov Jar, neće biti napušteni. Ali šta ako nije važno da li Zelenski vidi rusku strategiju ili ne? Njegov pravi izbor može biti samo između toga gde će Rusija dobiti i gde će Ukrajina izgubiti. To je suština preopterećenosti. Ukrajinska vojska je već, prema CNN, jasno nagovestila dalje povlačenje na frontu Donbasa.

Zanimljivije od ovih racionalizacija pogoršanja krize na bojnom polju su reakcije koje su i iskrenije i manje optimistične. Kao prvo, rusko napredovanje se pretvara ne samo u ukrajinski (i zapadni) poraz, već i u ukrajinski skandal koji je na Zapadu objavljen na neobično otvoren način. 

Brz i gotovo bez otpora ruski marš kroz ono što je trebalo da bude zona utvrđenja, minskih polja i zamki doveo je do optužbi za korupciju na nivou koji se može opisati samo kao izdajnički. Ukrajinska Pravda, tradicionalni prozapadni liste, postavlja pitanje gde su utvrđenja ističući da su regionalne vlasti platile milione fiktivnim kompanijama da grade ono što očigledno ili nema ili je toliko loše da ga kao i da nema.

Britanski BBC kao ekskluzivu plasirao je izveštaj svog izveštača sa fronta Denisa Jaroslavskog, koji je napisao da su on i njegovi ljudi videli kako ruske snage "jednostavno ulaze", a da je nešto važno što je trebalo da postoji da ih barem uspori, nedostajalo. Dok su ukrajinski zvaničnici „tvrdili da se odbrana gradi uz ogromne troškove", kako prenosi BBC, troškovi (a za nekoga i profit) su se materijalizovali, ali odbrana nije. 

- Ili je to bio čin nemara, ili korupcija. To nije bio neuspeh. To je bila izdaja - zaključio je Jaroslavski.

Jasno je da je ruska operacija u oblasti Harkov tekuća bitka u toku rata. Bilo bi brzopleto predviđati ishode, barem u detalje. Ipak, ako se fokusiramo se na razvoj događaja, dve stvari su izvesne: prvo, Moskva ima i zadržava inicijativu. Zato su njene snage u ofanzivi i zbog čega odlučuje o svrsi njihovih napada, dok su Ukrajina i Zapad sada svedeni na reagovanje. 

Drugo, uprkos mukotrpno održavanoj fasadi optimizma i istrajnosti, i Ukrajina i Zapad otvoreno pokazuju znake nervoze, tačnije nervoze izazvane ruskim pritiskom. To je, za sada, najočigledniji efekat harkovske operacije, čak i ako je možda skriven na vidiku.