Evo kako funkcioniše ta međunarodna pravda! Skandal, Bajden uvodi sankcije sudu u Hagu da se Ameri ne bi našli na poternici!

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena namerava da uvede sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u Hagu, nakon što je ta institucija tražila hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih u Pojasu Gaze.

Cilj tih sankcija je, kako je najotvorenije rečeno, da Vašington spreči da se u budućnosti na poternicama nađu američki zvaničnici, odgovorni za zločine počinjene širom sveta.

Interesi SAD

Amerika, koja nije potpisnica osnivačkog dokumenta MKS-a te ga samim tim i ne priznaje, podržala je sve prethodne odluke tog suda, uključujući i prošlogodišnju odluku da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodnih zločina počinjenih u Ukrajini, iako ni Moskva ne priznaje taj sud. Međutim, kad je glavni tužilac MKS-a Karim Kan u ponedeljak izdao nalog za hapšenje američkog saveznika - izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, čija zemlja takođe ne priznaje taj sud, Vašington je shvatio da bi neko od američkih zvaničnika, takođe, mogao da se nađe na međunarodnoj poternici zbog počinjenih zločina bezmalo po celom svetu.

Američki Kongres zato namerava da izradi zakon o sankcijama MKS-u, a u tome su složne i Republikanska i Demokratska partija. Istaknuti republikanski senator Lindsi Grejam, koji predstavlja Južnu Karolinu, kazao je da bi sud u Hagu mogao da ugrozi američke interese.

- Ako je Međunarodni krivični sud voljan da krene za izraelskim rukovodstvom, neće oklevati da krene i na američke zvaničnike - smatra Grejam.

Informer

On je dodao da se nada da će republikanci zajedno s demokratama naći način da iskažu svoje nezadovoljstvo MKS-om.

- Ako oni to mogu da urade Izraelu, mi smo sledeći! Amerika mora uvesti sankcije MKS-u ne samo da bi pomogla svojim izraelskim prijateljima već da bi u budućnosti zaštitila i sebe - rekao je Grejam na saslušanju potkomiteta Senata za odobravanje sredstava.

Tom sastanku prisustvovao je i državni sekretar SAD Entoni Blinken, koji je rekao da će Bajdenova administracija sarađivati s Kongresom na uvođenju sankcija MKS-u.

- Radićemo sa Kongresom na odgovarajućem odgovoru. Potez MKS-a protiv Izraela je duboko pogrešan. To će zakomplikovati izglede za postizanje sporazuma o puštanju talaca i prekidu vatre u izraelskom sukobu s Hamasom - kazao je Blinken.

Informer

Zločini u Avganistanu

Americi to, inače, ne bi bio prvi put da uvodi sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Administracija predsednika Donalda Trampa je 2020. godine optužila MKS za narušavanje nacionalnog suvereniteta SAD, nakon što je sud odobrio istragu ratnih zločina koje su američka vojska i njeni saveznici počinili u Avganistanu. Vašington je tada uveo sankcije zaposlenim u MKS-u, uključujući tadašnju glavnu tužiteljku Fatouu Bensoudu, kojoj su bili zamrznuta imovina i zabranjena putovanja.

Bajden je ukinuo te sankcije u aprilu 2021, ubrzo nakon što je ušao u Belu kuću. Tada je Blinken objasnio da je to urađeno jer su "usvojene mere bile neprikladne i neefikasne".

Inače, UN su ustanovile Međunarodni krivični sud 2002. godine, kako bi procesuirao ljude odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u trenucima kad nacionalne vlade ne mogu ili neće to da urade. Rimski statut, kojim je Sud ustanovljen, potpisale su 123 zemlje, među kojima i članice EU i Britanija. Međutim, Amerika, Kina, Indija i Rusija odbile su da potpišu osnivački dokument i ne priznaju MKS. Iako ne priznaju MKS, Amerikanci strahuju da bi njihovi zvaničnici, za kojima bi potencijalno bila izdata poternica, mogli da budu uhapšeni i izručeni Hagu, ukoliko se nađu u nekoj od zemalja potpisnica Rimskog statuta.