Budućnost EU u pitanju! Makron juri u Berlin, odnos sa Šolcom je i dalje napet! Ali i sa Kinom, SAD, da li će se dogovoriti?!

Makronov težak odnos sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom bio je u centru borbe EU da pronađe jedinstvo po pitanjima koja se kreću od vojne pomoći Ukrajini do produbljivanja trgovine sa Kinom.

Kod kuće, oba lidera se suočavaju sa porastom podrške desnici.

Državna poseta, čiji je zvanični domaćin bio nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, odložena je prošlog leta zbog nereda u Francuskoj nakon pucnjave policije na 17-godišnjeg dečaka.

Ovog puta, Makron će sa suprugom Brižit doputovati u Berlin nakon putovanja u Novu Kaledoniju.

Informer

Koja će biti najvažnija pitanja na dnevnom redu?

Uspon krajnje desnice

Makron će u ponedeljak održati govor o budućnosti Evrope ispred čuvene Bogorodičine crkve u Drezdenu koja je obnovljena nakon što je uništena u savezničkom bombardovanju pred kraj Drugog svetskog rata.

Predsednik Francuske će, kako se očekuje, potegnuti pitanje uspona krajnje desnice u Evropi.

Sudeći po anketama, stranka Nacionalno okupljanje njegove suparnice Marin Le Pen na putu je da pobedi njegovu partiju na izborima u junu.

Alternativa za Nemačku se takođe penje ispred Šolcovih socijaldemokrata.

Očekuje se da će AfD ove godine ostvariti uspeh na izborima u istočnim državama Brandenburg, Tiringija i Saksonija.

Evropska odbrana i odnos sa SAD

Francuska i Nemačka su dugo bile u sukobu oko pitanja evropske odbrane, usred sumnje u Berlinu da je Makronov ponovljeni poziv na "stratešku autonomiju" pokušaj da se podstakne proizvodnja u Francuskoj i otuđenje od SAD.

Makron je pod pritiskom da isporuči pomoć Ukrajini pošto je ranije ove godine ostavio otvorena vrata za slanje kopnenih trupa.

Šolc je brzo i javno odbacio tu ideju.

Makron je kritikovao prvi odgovor Nemačke na početak sukoba u Ukrajini navodeći da je Berlin isprva predlagao da pošalje samo "vreće za spavanje i šlemove".

Pariz se, takođe, do sada uzdržavao od podrške "Evropskom nebeskom štitu", projektu koji predvodi Nemačka, a podrazumeva antiraketni program koji uključuje sisteme protivvazdušne odbrane iz neevropskih zemalja.