Slovenci povukli neviđen potez! Da li je ovo početak kraja Izraelske odmazde u Gazi?

Slovenija bi trebalo da prizna palestinsku državnost u junu, na zajedno sa Irskom, Norveškom i Španijom.

Ali izraelski rat protiv Gaze nastavlja da deli članice Evropske unije.

Na jednom kraju spektra, zemlje kao što su Nemačka, Mađarska i Holandija čvrsto podržavaju vladu premijera Benjamina Netanjahua.

S druge strane, oni poput Slovenije, koje su oštro kritikovale vojno ponašanje Izraela, pozivaju međunarodnu zajednicu na odgovornost izraelskih lidera.

Osuđujući i Hamas i Izrael, Ljubljana se dosledno zalaže za trajni prekid vatre u Gazi, ukidanje ograničenja humanitarnog pristupa i hrabre korake ka rešenju.

U oktobru 2023. Slovenija se pridružila Belgiji, Francuskoj, Irskoj, Luksemburgu i Španiji u glasanju za momentalni prekid vatre na Generalnoj skupštini UN.

Informer

Kada su izraelski zvaničnici optužili Agenciju Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama i da je dozvolila Hamasu da se infiltrira u nju, što je dovelo do toga da su Sjedinjene Države i druge zapadne vlade prekinule podršku toj agenciji.

Slovenija ne samo da je nastavila da je finansira, već takođe povećala svoj doprinos.

Pred Međunarodnim sudom pravde Slovenija je učestvovala u slučaju genocida sa Južnom Afrikom.

Prošlog meseca, u svojstvu neredovne članice Saveta bezbednosti UN, Slovenija je glasala za nacrt rezolucije kojom se državi Palestini daje punopravno članstvo u UN.

I ranije ovog meseca, Slovenija je glasala za rezoluciju koja poziva Palestinu na punopravno članstvo u UN, koju je Generalna skupština UN usvojila velikom većinom.

Informer

Ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon je priznavanje palestinske državnosti označila kao "moralnu dužnost".

- Slovenija nije ni proizraelska ni propalestinska, mi razumemo i saosećamo sa ljudima na obe strane -  rekla je za Al Džaziru Eva Tomić, savetnica predsednika Slovenije za klimatsku politiku i ljudska prava.

Informer

Ugroženo je međunarodno pravo

- Bez međunarodnog prava u međunarodnim odnosima, postojala bi „džungla“ bez zakona u kojoj bi veće države bile slobodne da nameću svoju volju manjim državama - rekao je Primož Šterbenc, docent na Primorskom univerzitetu u Kopru za  Al Džaziru.

Takođe je dodao da pošto je Izrael od 1967. godine neprekidno i sramno kršio međunarodno pravo i time uništavajući mogućnost uspostavljanja suverene i održive palestinske države, Slovenija je na neki način bila primorana da bude kritična prema Izraelu.

Lideri nacija koje po prvi put priznaju palestinsku državnost tvrde da je to suštinski korak ka rešenju sa dve države.

Slovenska ambasada u SAD je u izjavi za Al Jazeeru rekla: "Naš plan jasno pokazuje da Palestinci imaju pravo na samoopredeljenje, državnost i opstanak".

Rigorozno poštovanje međunarodnog prava može stati na kraj neprihvatljivom i neodrživa situacija na Bliskom istoku”.