Novi korak u ruskoj odbrani! Specijalno oružje u pripravnosti širom Podmoskovlja i na ovoj tački u Rusiji! Dugo se o njima ništa nije čulo

Intenzivni ukrajinski napadi dronovima na Podmoskovlje, ali i na ostale ruske gradove, skoro su postali svakodnevna pojava, tokiko da je doneta odluka da u široj okolini ruske prestonice bude razmeštena nova količina hibridnih PVO sistema Pancir u verzijama S-1 i SM.

Ono što je interesantno, a moglo se videti po snimcima, koji su se pojavili u javnosti vidi de sa su ovi PVO sistemi postavljeni na posebna postolja u okolini ruske prestonice.

Ono što je zaintrigiralo javnost jeste razlog postavljenja na montažne konstrukcije ili betonska uzvišenja. Dok su se jedni smejali i izvodili srpdnju bilo je i onih koji su dali logično objašnjenje za ovakvo postavljenje u okolini Moskve.

Viskoe platforme na koje je postavljen Pancir S-1 je veći od drveća i malih zgrada u Podmoskovlju što omogućava proširenje horizonta osmatranja osmatračkih radara i otkrivanja niskoletećih ciljeva u uslovima kada postoji veliki broj prirodnih i veštačkih prepreka koje otežavaju otkrivanje.

Inače Pancir S-1 ima dva fazna radara za aktivno otkrivanje i praćenje ciljeva u svim meteo-uslovima, na malim i srednjim daljinama i optoelektornski sistem IC -sistem za praćenje ciljeva i rakete u uslovima magle, niske oblačnosti i padavina snega ili kiše. Ključni radar Pancira S1 je milimetarskog opsega. Preciznost praćenja ciljeva određena je radnom talasnom dužinom, veličinom antene i udaljenosti od cilja. Kod komadno vođenih sistema ide se na rad sa kraćim talasnim dužinama. Rešenje za veći broj ciljeva je aktivni fazni radar koji za nekoliko sekudni pretraži sektro 45 stepeni h 45. Tranzistorizovani aktivni radarski modul u mm ospegu. Frekvencijski opseg radara za praćenje sistema Pancir S-1 odgovara talsnim dužinama 7,5 mm do 15 mm.

Radarska stanica za praćenje ciljeva 1L36-01 "ROMAN" (NATO oznaka Hot Shot) razvijen je u firmi Faztron. Radi u S opsegu prilikom nišanjenja u dva ospega cenimetarskom i milimetarskom. Za nišanjenje se koristi pulsni Doplerov radar 1RS2 "Šlem" koji otirkiva radarski cilj površine 2 kvadratna metra na daljini od 30 km za praćenj ciljeva koristio je iks opseg, a za nišanjenje i navođenje Ku-opseg.

Optoelektronski i termovizijski sistem za osmatranje i praćenje može se pomerati od -5 do +85 po elevaciji i +/- 90 tepeni po azimutu koji radi u sredetalasnom i kratoktalasnom infracrvenom opsegu, koji otkriva aviona na daljinama do 26 km, protivradarske rakete do 15 km, kstareće rakete na 14 km i planirajuće bombe na 10 km.

Od naoružanja Pancir S-1 ima 12 raketa i dvocevna topa 2A38M kalibra 30 mm. Ukupna brzina gađanja je 5.000 granata u minuti i početne brzine 970 m/s. Rakete su radio komandne i postižu maskimalnu brzinu od 4 maha što je 2 puta brže od IC samonavođenih raketa. Komandno vođene rakete su znatno jednostavnije i nemaju težak blok za samonavođenje radi čega su brže od samonavođenih raketa, a njihova trajektorija je usmrena direktno na cilj, a ne na tačku preticanja.

U pitanju su rakete Z-V 57E6 ili 57E6E. Rakete se raspoređuju u kpolu u dve grupe po šest raketa. Bojeva glava je fragmentno -kombinovanog tipa sa upaljačem koji je kontaktnog i blizinskog tipa. Način upotrebe tipa upaljača zavisi od radiotranspndera ili laserskog pitača koji se nalazi u bojevoj glavi. Verovatnoća pogotka je od 70 do 95 posto. Životni vek rakete je 15 godina. Efikasni domet rakete je do 20 km.

Osnovna vatrena jedinica Pancira S-1 jeste raketna baterija koja se sastoji od 4-6 vozila, dva do tri vozila za transport i pretovar raketa 2F77M komandnog vozila 9S737MK Ranžir, stanice za ispitivanje i remont, stanice za pripremu raketa, stanice za opravku, mobilne radionice.

Upotreba Pancira može biti na nekoliko načina. Jedno vozilo posebna vatrena jednica, kao što je trenutno slučaj u Podmoskovlju. Rad može biti automatski u odvojenoj borbenoj jedinici ili u bateriji do 6 vozila. Baterija u podršci radu može imati i podršku osmatračkih radara za rano upozoravanje Vostok E, Kasat 2E2.

Podsetimo, Rusija je sredinom decembra prošle godine na krovove najvažnijih zgrada u samoj Moskvi, kao što su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, velike tržni centri postavili PVO sistem Pancir S-1. U Podmoskovlju su razmešteni bili i PVO sistemi TOR M1 i M2, ali i familija PVO sistema velikog dometa familije S-400 i S-300 PMU-2, a od skoro na borbenom dežurstvu sa dalekog sitoka prebačeni su i sistemi S-300V4 sa čime Rusija pokušava da iznad kompletnog Podmoskovlja stvori neprobojni raketni kišobran.

Inače raketni divizioni S-400 su razmešteni na samo nekoliko kilometara od Crvenog trga blizu stambenih zgrada i parkova.

Prvo to se poistovećivalo sa otvorenim pretnjama NATO pakta i simulacijama strateških bombardera koji su nad Baltikom vežbali lansiranje krstarećih raketa. Zbog toga je Moskva postavila ove PVO sistem, a od letos inteziviran je udar dronovima UJ-22 i Bombar, a odnedavno i katronskim dronovima, koje je Australija dala Ukrajini, a sa kojima je napadnut vojni aerodrom kod Pskova kada su unište dva i teško oštećena još dva transportna aviona Iljušin IL-76.