Evropljani su izabrali, hoće mir sa Putinom! Debakl Makrona i Šolca, krajnja desnica drugi najveći blok u EP!

Makron je pritisnut izbornim slomom već raspustio Narodnu skupštinu, raspisavši vanredne parlamentarne izbore za kraj juna. Francuska desničarska stranka Nacionalni skup na čelu sa Džordanom Bardelom osvojila je, naime, više glasova nego drugoplasirana i trećeplasirana stranka na izborima za Evropski parlament u Francuskoj. Nacionalni skup, koji je predvodio Bardela, uzeo je trećinu glasova (32. odsto). Istovremeno, Makronov savez je osvojio samo 15 odsto glasova. 

Obrazlažući svoju odluku, Makron je poručio kako ne može da se ponaša kao da se "ništa nije dogodilo", priznajući da projektovani izborni rezultat nije slutio na dobroi. Makron je takođe upozorio na očigledan porast desničarskih snaga, nazivajući to opasnošću i za Francusku i za EU u celini. 

Informer

Nemački Kancelar Olaf Šolc, s druge strane, još nije dao ostavku iako je Alternativa za Nemačku (dobila više od 16 odsto glasova) pobedila njegove socijaldemokrate, koji, uzgred, imaju najgori rezultat na nacionalnim izborima u istoriji stranke. Osvojili su jedva 13 odsto! Istina, u Nemačkoj je njaviše glasova osvojio konzervativni savez Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije sa 30,3 odsto glasova. Nemci su kaznili i "zelene" i Slobodne demokrate (FDP) koji sa Šolcovim SDP čine vladajuću koaliciju.

Osim Alternativu za Nemačku, u evropski parlament se probila i Sahra Vagenkneht i njen Bundnis (BSV. Vagenkneht se, inače, zalaže za momentalni prekid neprijateljstava sa Rusijom.

Stranke desnog centra i krajnje desnice osvojile su najveći broj mesta na izborima za Evropski parlament u najmnogoljudnijim zemljama: Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj, Slovačkoj. Očekuje se da će krajnja desnica takođe pobediti u Mađarskoj i izjednačiti se na prvom mestu po broju mesta u Evropskom parlamentu u Holandiji. Desni centar je pobednik izbora u Grčkoj i Bugarskoj. 

Skupljene zajedno, stranke radikalne desnice teoretski predstavljaju drugi najveći blok u parlamentu. Iako je malo verovatno da će moći da koordiniraju kao jedinstvena grupa unutar Evropskog parlamenta, zahvaljujući podelama o temama kao što je Rusija, oni će i dalje moći da utiču na celokupnu politiku EU, od imigracije, Ukrajine, pa do klimatskih politika.   

Podsetimo, glasači iz 27 zemalja glasali su tokom protekle sedmice za izbor 720 članova Evropskog parlamenta koji će služiti u narednih pet godina. Njihova prva i glavna uloga je da odobre ili odbiju glavnog kandidata za predsednika Evropske komisije. Trenutno je to Ursula fon der Lajen.

Informer

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola predstavila je prve rezultate izbora, koje pokazuju da će Evropska narodna partija (EPP) desnog centra imati 181 poslanika, dok je u prethodnom sazivu imala 176.
Na drugom mestu su socijalisti i demokrate koji će imati 135 poslanika, za četiri manje nego u prethodnom sazivu, što znači da će ove dve grupacije ostati tradicionalno najveće u EP.
Grupacija liberalnih partija Obnovimo Evropu i grupacija Zelenih zabeležile su značajne gubitke na izborima za EP. Obnovimo Evropu će imati u novom sazivu EP 82 poslanika, dok je ranije imala 102, a Zeleni će imati 53, (ranije su imali 72).
Desničarske i krajnje desničarske stranke ostvarile uspeh na izborima, pa će tako Identitet i demokratija imati 62 poslanika, dok su ranije imali 49, a Evropski konzervativci i reformisti imaće 71 mesto u EP, a ranije su imali 69.
Grupacije Levice imaće 34 poslanika u novom sazivu, dok je ranije imala 37.
Partije i poslanici koji deluju samostalno imaće 51, koliko će imati i druge partije.