Mislite da je "veliki reset" teorija zavere?! Niste svesni koliko vam je mozak ispran - pročitajte ovo i biće vam mnogo šta jasnije!

Klaus Švab nije ništa drugo do uglađeni PR agent za globalnu tehnokratsku agendu, korporativnu uniju korporativne moći sa vladom, uključujući UN, agendu čiji začeci datiraju iz ranih 1970-ih, pa čak i ranije. Resetovanje Velikog Davosa je samo ažurirani nacrt globalne distopijske diktature pod kontrolom UN koja se razvija decenijama. Glavni glumci su bili Dejvid Rokfeler i njegov štićenik Moris Strong.

Početkom 70-ih godina prošlog veka nije bilo uticajnije ličnosti u svetskoj politici od pokojnog Dejvida Rokfelera , tada uglavnom poznatog kao predsednik banke Čejs Menhetn.

Stvaranje nove paradigme

Krajem 1960-ih i ranih 1970-ih, međunarodni krugovi direktno povezani sa Dejvidom Rokfelerom pokrenuli su sjajan niz elitnih organizacija i istraživačkih centara.

Ovo uključuje:
Rimski klub
Fond za prirodu, povezan sa Svetskim fondom za divlje životinje (VVF);
Konferencija Ujedinjenih nacija povodom Dana planete Zemlje u Stokholmu;
MIT studija, Limits to Grovth;
Trilateralna komisija Dejvida Rokfelera.

Godine 1968. Dejvid Rokfeler je zajedno sa Aureliom Pečeijem i Aleksandrom Kingom osnovao neomaltuzijanski trust mozgova, Rimski klub. Aurelio Pečei je bio viši menadžer automobilske kompanije Fijat, u vlasništvu moćne italijanske porodice Anjeli. Fijatov Gianni Agnelli bio je blizak prijatelj Dejvida Rokfelera i član Međunarodnog savetodavnog odbora Rokfelerove banke Čejs Menhetn. Anjeli i Dejvid Rokfeler bili su bliski prijatelji od 1957. Anjeli je postao jedan od osnivača Trilateralne komisije Dejvida Rokfelera 1973. Aleksandar King, šef naučnog programa OECD-a, takođe je bio konsultant NATO-a. Ovo je bio početak onoga što će postati neomaltuzijanski pokret „ljudi zagađuju".

Informer

Rimski klub je 1971. objavio duboko pogrešan izveštaj, Limits to Grovth, koji je predvideo kraj civilizacije kakvu smo poznavali zbog brzog rasta stanovništva, kombinovanog sa fiksnim resursima kao što je nafta. U izveštaju se zaključuje da će bez značajnih promena u potrošnji resursa „najverovatniji rezultat biti prilično nagli i nekontrolisani pad i stanovništva i industrijskih kapaciteta".

Zasnovan je na lažnim kompjuterskim simulacijama grupe kompjuterskih naučnika sa MIT-a. Iznela je hrabra predviđanja: „Ako se trenutni trendovi rasta svetske populacije, industrijalizacije, zagađenja, proizvodnje hrane i iscrpljivanja resursa nastave nesmetano, granice rasta na ovoj planeti će biti dostignute negde u narednih sto godina. To je bilo 1971. 1973. godine, na svom trećem godišnjem sastanku poslovnih lidera u Davosu, Klaus Švab je pozvao Pecceija u Davos da okupljenim korporativnim izvršnim direktorima predstavi granice rasta.

Rimski klub je 1974. hrabro izjavio: „Zemlja ima rak, a rak je čovek". Zatim: „Svet se suočava sa neviđenim skupom isprepletenih globalnih problema, kao što su prenaseljenost, nestašica hrane, iscrpljivanje neobnovljivih resursa, degradacija životne sredine i loše upravljanje. Tvrdili su da je neophodno „horizontalno" restrukturiranje svetskog sistema, drastične promene u sloju normi - odnosno u sistemu vrednosti i ciljeva čoveka - za rešavanje energetskih, prehrambenih i drugih kriza, odnosno društvene promene i promene u individualnim stavovima su neophodne ako se želi preći na organski rast.

U svom izveštaju iz 1974. godine, Čovečanstvo na prekretnici, Rimski klub dalje tvrdi:

Povećanje međuzavisnosti između nacija i regiona onda mora da se pretvori u smanjenje nezavisnosti. Nacije ne mogu biti međuzavisne a da svaka od njih ne odustane ili barem ne prizna granice sopstvene nezavisnosti. Sada je vreme da se napravi master plan za organski održivi rast i svetski razvoj zasnovan na globalnoj alokaciji svih ograničenih resursa i novom globalnom ekonomskom sistemu.

Ovo je bila rana formulacija UN Agende 21, Agende 2030 i Velikog resetovanja u Davosu 2020.

Daleko najuticajniji organizator Rokfelerove agende 'nultog rasta' početkom 1970-ih bio je dugogodišnji prijatelj Dejvida Rokfelera, milijardera naftaša po imenu Moris Strong.

Kanađanin Moris Strong bio je jedan od ključnih ranih propagatora naučno pogrešne teorije da su ljudske emisije CO2 iz transportnih vozila, postrojenja na ugalj i poljoprivrede izazvale dramatičan i ubrzan porast globalne temperature koji ugrožava "planetu", tzv. otopljavanje.

Kao predsedavajući Konferencije UN u Stokholmu za Dan planete Zemlje 1972. godine, Strong je promovisao agendu smanjenja stanovništva i životnog standarda širom sveta kako bi „spasio životnu sredinu".

Strong je izložio svoju radikalnu ekološku agendu:

„Nije li jedina nada za planetu da će industrijalizovane civilizacije propasti? Zar nije naša odgovornost da to ostvarimo?"

To je ono što se sada dešava pod okriljem razvikane globalne pandemije. Snažan je bio čudan izbor da predvodi glavnu inicijativu UN-a za mobilizaciju akcije na životnu sredinu, pošto su njegova karijera i njegovo značajno bogatstvo izgrađeni na eksploataciji nafte, poput neobičnog broja novih 'zelenih' zagovornika kao što su Dejvid Rokfeler ili Robert O. Anderson sa Instituta Aspen ili Shellovog Džona Loudona.

Strong je upoznao Dejvida Rokfelera 1947. kao mladi Kanađanin sa osamnaest godina, i od tog trenutka njegova karijera postaje vezana za porodičnu mrežu Rokfelera. Kroz svoje novo prijateljstvo sa Dejvidom Rokfelerom, Strong je sa 18 godina dobio ključ od ključeva. Položaj UN-a pod blagajnikom UN-a, Noom Monodom. Fondovima UN-a je dovoljno zgodno upravljala Rokfelerova banka Čejs. Ovo je bilo tipično za model „javno-privatnog partnerstva" koji je koristio Strong - privatni profit od javne uprave.

Informer

Tokom 1960-ih, Strong je postao predsednik ogromnog energetskog konglomerata i naftne kompanije u Montrealu poznatog kao Pover Corporation, tada u vlasništvu uticajnog Pola Desmaraisa. Pover Corporation je takođe navodno korišćena kao politički fond za finansiranje kampanja odabranih kanadskih političara kao što je Pjer Trudo, otac štićenika Davosa Džastina Trudoa, kaže kanadska istraživačica Elejn Djuar.

Eart Samit 

Do 1971. Strong je postavljen za podsekretara Ujedinjenih nacija u Njujorku i generalnog sekretara predstojeće konferencije o Danu planete Zemlje, Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju (Samit o Zemlji I) u Stokholmu, Švedska. Takođe je te godine imenovan za poverenika Rokfelerove fondacije - koja je finansirala njegovo pokretanje projekta Dana planete Zemlje u Stokholmu. U Stokholmu je osnovan Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) sa Strongom na čelu.

Do 1989. godine, generalni sekretar UN je imenovao Stronga da predsedava Konferencijom UN o životnoj sredini i razvoju 1992. godine, ili UNCED ( „Rio Earth Summit II" ). Tamo je nadgledao stvaranje ciljeva UN-a za „održivo okruženje", Agendu 21 za održivi razvoj koja čini osnovu Velikog resetovanja Klausa Švaba, kao i stvaranje Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC). Strong, koji je takođe služio u odboru VEF-a u Davosu, dogovorio je da Švab bude ključni savetnik na Samitu o Zemlji u Riju.

Kao generalni sekretar Konferencije UN-a u Riju, Strong je takođe naručio izveštaj Rimskog kluba, Prva globalna revolucija, čiji je autor Aleksandar King, koji je priznao da tvrdnja o globalnom zagrevanju CO2 nije ništa drugo do izmišljena lukavstva da se nametnu promene:

„Zajednički neprijatelj čovečanstva je čovek. Tražeći novog neprijatelja koji će nas ujediniti, došli smo na ideju da bi nam odgovaralo zagađenje, pretnja globalnim zagrevanjem, nestašica vode, glad i slično. Sve ove opasnosti su uzrokovane ljudskom intervencijom, a mogu se prevazići samo promenom stavova i ponašanja. Dakle, pravi neprijatelj je samo čovečanstvo".

Delegat predsednika Klintona u Riju Tim Virt je to priznao, rekavši,

„Moramo se pozabaviti problemom globalnog zagrevanja. Čak i ako je teorija globalnog zagrevanja pogrešna, uradićemo pravu stvar u pogledu ekonomske politike i politike zaštite životne sredine.

Informer

Strong je u Riju prvo predstavio manipulativnu ideju „održivog društva" definisanu u vezi sa ovim proizvoljnim ciljem eliminacije CO2 i drugih takozvanih gasova staklene bašte. Agenda 21 postala je Agenda 2030 u septembru 2015. u Rimu, uz papin blagoslov, sa 17 „održivih" ciljeva. Proglašeno je, između ostalog,

„Zemlja, zbog svoje jedinstvene prirode i ključne uloge koju igra u ljudskom naselju, ne može se tretirati kao obično dobro, pod kontrolom pojedinaca i podložno tržišnim pritiscima i neefikasnosti. Privatno vlasništvo nad zemljom je takođe glavni instrument akumulacije i koncentracije bogatstva i samim tim doprinosi društvenoj nepravdi... Socijalna pravda, urbana obnova i razvoj, obezbeđivanje pristojnog stanovanja i zdravih uslova za ljude mogu se postići samo ako se zemljište koristi u interes društva u celini".

Ukratko, privatno vlasništvo nad zemljom mora postati socijalizovano za „društvo u celini", što je ideja dobro poznata u vreme Sovjetskog Saveza i ključni deo Velikog resetovanja u Davosu.

U Riju 1992, gde je bio predsednik i generalni sekretar, Strong je izjavio:

„Jasno je da su trenutni načini života i obrasci potrošnje bogate srednje klase - koji uključuju visok unos mesa, konzumaciju velikih količina smrznute i gotove hrane, upotrebu fosilnih goriva, kućnih aparata, klimatizaciju u kući i rad i život u predgrađu - su nešto što nije održivo."

U to vreme, Strong je bio u samom centru transformacije UN u sredstvo za nametanje nove globalne tehnokratske „paradigme" prikrivenim putem, koristeći strašna upozorenja o izumiranju planeta i globalnom zagrevanju, spajajući vladine agencije sa korporativnom moći u neizabranoj kontroli. skoro sve, pod kišobranom „održivosti". Strong je 1997. nadgledao kreiranje akcionog plana nakon Samita o Zemlji, Globalnu procenu raznovrsnosti, plan za pokretanje Četvrte industrijske revolucije, spisak svih resursa na planeti, kako će se oni kontrolisati i kako će ova revolucija postići.

U to vreme, Strong je bio kopredsedavajući Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba u Davosu. Godine 2015, nakon Strongove smrti, osnivač Davosa Klaus Švab napisao je:

„On je moj mentor od osnivanja Foruma: veliki prijatelj; nezamenljiv savetnik; i dugi niz godina član našeg Fonda. 

Pre nego što je napustio UN zbog korupcionaškog skandala u Iraku „Hrana za naftu", Strong je bio član Rimskog kluba, poverenik Instituta Aspen, poverenik Fondacije Rokfeler i Fondacije Rotšild. Strong je takođe bio direktor Hrama razumevanja Lucifer Trust (poznatog kao Lucis Trust) koji se nalazi u katedrali Svetog Jovana Božanskog u Njujorku,

„gde paganski rituali uključuju pratnju ovaca i goveda do oltara na blagoslov. Ovde je potpredsednik Al Gor održao propoved, dok su vernici marširali do oltara sa činijama komposta i crva…"

Ovo je mračno poreklo Švabove agende Velikog resetovanja gde treba da jedemo crve i da nemamo privatno vlasništvo da bismo „spasili planetu". Program je mračan, distopijski i ima za cilj da eliminiše milijarde nas „običnih ljudi".