Katastrofa! Makron najavio građanski rat u Francuskoj! Na ovaj dan sve može da eksplodira, situacija na ivici pucanja!

Makron je rekao da krajnje levičarska stranka Nepokorena Francuska, kao i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje Marin le Pen, sprovode politike koje "podstiču podele i tenzije među zajednicama", preneo je politico.eu.

- Odgovor desnice na nestabilnost govori o tome da se ljudi svode na njihovu religiju ili poreklo i stoga gura ljude prema građanskom ratu - rekao je Makron za podkast "Generation Do It Yourself".

On je dodao da krajnja levica, predvođena liderom Žan-Likom Melanšonom, podstiče oblik podele u svrhu izbornih kampanja "koji takođe (promoviše) građanski rat jer redukuje ljude na njihovu versku ili etničku grupu".

Pri tome se osvrnuo na optužbe da se Nepokorena Francuska pozicionira da privuče muslimanske glasače kroz kritičan stav prema ratu Izraela u Gazi.

Francuski predsednik raspisao je vanredne izbore 9. juna nakon što je njegova koalicija pretrpela poraz od Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima. 

Rekord desnice? 

U Evropskom parlamentu objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto. Na drugom mestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.

Levičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.

Francuzi se sada pripremaju da glasaju na parlamentarnim izborima koji bi mogli da dobiju rekordan broj poslanika krajnje desnice u parlamentu.

Prethodnih dana, saveznici francuskog predsednika upozorili su na rizike s kojima se Francuska suočava ako se birači okrenu ekstremnoj desnici ili levici.

Politiko dodaje da je Makron danas otišao korak dalje upozoravajući na to da "ekstremi" pojačavaju "sukobe i građanski rat".

Zašto dva kruga

Francuska će birati 577 poslanika. U prvom krugu biraju između kandidata u njihovim izbornim jedinicama, koje će predlagati različite stranke. Ukoliko u nekoj izbornoj jedinici jedan kandidat u nedjelju osvoji više od 50 odsto glasova - on će postati poslanik i tamo drugog kruga neće biti.

No, ako u izbornoj jedinici niko nema natpolovičnu većinu - a to je najčešći slučaj - onda će 7. jula tamo uslediti drugi krug.

Pritom, u drugom krugu pravo učešća imaju svi kandidati koji u prvom osvoje više od 12,5 odsto glasova. I najzad, kandidat koji u drugom krugu osvoji najviše glasova u svojoj izbornoj jedinici, postaje poslanik.